Predlog za unapređenje formalnog obrazovanja: Sadržaji koji razvijaju emocionalnu inteligenciju

Gotovo da nema dana da u Bosni i Hercegovini i Srbiji mediji ne prenesu neku tragičnu vest o izvšenom nasilju. Čini se da je nasilje u porodici i vršnjačko nasilje posebno u porastu. Nažalost, broj samoubistava svakodnevno puni stranice crne hronike. Postoje i poražavajući podaci o korišćenju antidepresiva, što ukazuje na sve slabiju sposobnost pojedinca da se adekvatno suoči sa stresom. Sve je više i osoba koje u svojim kasnim tridesetim nemaju zadovoljavajući emotivni život i svoju porodicu. O posledicama opšteg otuđenja i pada nataliteta stalno se govori i piše. Međutim i pored ovakvog alarmantnog stanja, u formalnom obrazovanju  se nedovoljno pažnje  posvećuje razvoju emocionalne inteligencije.

Postoji niz istraživanja koja naglašavaju da deca sa razvijenijom emocionalnom inteligencijom srećnija i zadovoljnija, te da postižu bolji uspeh u školi. Emocionalna inteligencija podrazumeva empatiju, asertivnost, sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih osećaja, ali i kontrolisanja svojih reakcija. Iako se i emocionalna inteligencija delom stiče genetskim nasleđem, može da značajno razviti procesom učenja.

Wikipedia: Pojam emocionalne inteligencije obradio je Danijel Golman (engl. Daniel Goleman) u knjizi „Emocionalna inteligencija“, objavljenoj 1994.

Prema Golmanu, model emocionalne inteligencije  sastoji se od nekoliko bitnih komponenata:

1. Samosvest – sposobnost „čitanja“ sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu
2. Donošenje odluka – proučavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica
3. Upravljanje osećanjima – spoznavanje šta je podloga osećanja
4. Prevazilaženje stresa – naučiti opuštati se i razumeti važnost opuštanja
5. Empatija – razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja
6. Komunikacija – razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac
7. Samootkrivanje – razumevanje potrebe za otvorenošću i poverenjem, naučiti kada i kako govoriti o svojim osećanjima
8. Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca u ličnom i životu drugih ljudi
9. Samoprihvatanje – umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline
10. Lična odgovornost – preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice ličnih odluka i reagovanja
11. Samopouzdanje – umeti izložiti svoje brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti
12. Grupna dinamika – spoznati kada pratiti, a kada voditi
13. Rešenje konflikta – model „pobediti/osvojiti“ pri pregovaračkom kompromisu

Učenici sa sobom neretko nose teško breme porodične situacije, uz koju se "kači" i sagledavanje sopstvene vrednosti u društvenoj grupi. Za ovako teške zadatke oni često nemaju veštine ni životno iskustvo.  Stoga, uopšte nije iznenađujuće što je učenike koji ne mogu da se nose sa svojim emotivnim delom  teško zainteresovati da bilo kakve druge obrazovne sadržaje.  

Poseban je paradoks što se, kasnije, ulazi u veoma značajne životne situacije na koje je retko ko "primpremljen" poput braka i roditeljstva. To trenutka kada se stekne "životna mudrost" velika je verovatnoća da će nastati  velike greške koje mogu na veoma negativan način uticati na okruženje u kome deca odrastaju i time direktno na decu. Tako  se formira začarani krug iz kog se generacijama teško izlazi bez pomoći veština emocionalne inteligencije. 

Zbog svega gore navedenog, smatram da bi što više sadržaja kojima se razvija emocionalna inteligencija trebalo što pre uvesti u formalno obrazovanje.  

O potrebi da nastavnici imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju, pisala sam i na: LINK

Milena Mićić