Predlog za unapređenje obrazovanja: Fokus na kritičko mišljenje

Kao i svaki student Anglistike, utrenirana sam da kritički razmišljam i da predstavljanjem logičke veze između ideja iznesem svoje argumente. Međutim, to nije bilo jednostavno s obzirom na to da sam odrasla na Balkanu  koji preferira da problem sagledava intuitivno i sa puno emocija.

Sećam se časa na kom smo dobili rezultate sa svog prvog eseja na engleskom. Nisam imala nikakvu sumnju da će moj rad biti ocenjen odličnom ocenom. U gimnaziji sam u trećoj i četvrtoj godinu dobijala petice na sastavima iz srpskog jezika, što nije bilo nimalo lako niti često. Zaprepastilo me je kad mi je rad vraćen sav išaran crvenom olovkom uz komentar “nejasno”. Upravo ta “nejasnost” odnosno mogućnost da se sastav tumači na više načina činilo je okosnicu onoga zbog čega su moji radovi u gimnaziji zavređivali najviše ocene. Trebalo mi je vremena da razumem da smo mi praktikovali kreativno pisanje koje je oblikovalo i moje mišljenje. Moj “egzaltiran” jezik nije imao ništa zajedničko sa očekivanim “hladnim” konciznim jezikom argumenata koji se očekivao od studenta.

Nakon dve godina studija moje ocene iz eseja su ličile na gimnazijske hvale. Na master studijama moja mentorka nije imala nijedan negativan komentar na moju argumentaciju koja je sledila iz uočenih i dokazanih uzročno – posledičnih veza.  Ukoliko bi ta veza u nekom delu izostala, nedvosmisleno sam je priznavala i ukazivala da za moj stav postoje određene indicije, a ne dokazane činjenice. To je ukratko osnova kritičnog mišljenja.

Izgleda da često zaboravljam koliko je i meni trebalo vremena da naučim da razmišljam na drugačiji način i da se pri iznošenju mišljenja distanciram najpre od ličnog stave prema uključenim osobama i događajima. Tako, i dalje bivam neugodno iznenađena kada pročitam neargumentovane komentare na neku vest, posebno ako je komentator prosvetni radnik. Ponekad uđem u raspravu na internetu i u najboljem slučaju nakon iznesenih svojih argumenata, dobijem komentar da sam bezobrazna-J . Onda mene obuzme bes i strah da bi takvi prosvetni radnici mogli da predaju mom detetu i tu moji argumenti skliznu u ogorčeni sarkazam.

Duboko sam ubeđena da je razvoj kritičkog mišljenja osnova za kvalitetno obrazovanje i napredak društva. Ono omogućava i sagledavanje suštine problema i daje osnovu za njihovo rešavanje.  To je suprotnost jalovim kritikama koje imaju za cilj da se da oduška sopstvenim frustracijama i usliši  želja za pažnjom i dramom. Zbog svega ovog smatram da bi se u obrazovanju, a posebno u obrazovanju nastavnika fokus morao staviti na kritičko mišljenje. Samo nastavnik sa razvijenim kritičkim mišljenjem može da uči nekog ovoj važnoj veštini.

Trebalo bi naglasiti da niko ne razmišlja kritički sve vreme i da na naše rasuđivanje utiču ushićenje,  bes, frustracije i naš daleko čuveni inat. Ipak, dobra vest je da možemo naučiti da kritički razmišljamo postavljajući sebi pitanja poput: ko je to rekao, da li je osoba autoritet za oblast o kojoj govori, šta je TAČNO rečeno, zbog čega je to rečeno, da li je to činjenica ili stav, da li su pružene sve činjenice, da li je saslušana i “druga strana”, itd. Ovo nikako ne umanjuje značaj koji ima kreativno pisanje i intuitivno zaključivanje, koje ja i dalje praktikujem tamo gde im je mesto.