Problem nastave nauke u školama na Balkanu – i zašto to ima stvarne posledice

Svake godine veliki broj ljudi u našem regionu strada ili bude ozbiljno povređen u situacijama koje su direktno povezane sa nerazumevanjem osnovnih fizičkih, hemijskih i bioloških principa, posebno u saobraćaju, vodi, domaćinstvu i prirodi. Najčešće nije problem “neznanje napredne nauke”, već nepoznavanje osnovnih zakona prirode u svakodnevnim situacijama. Ipak, u školama se nauka često uči kao skup definicija i formula, bez jasne veze sa realnim životom. Zbog toga učenici lako razviju osećaj da je nauka apstraktna i neupotrebljiva, iako ona zapravo objašnjava situacije u kojima se svakodnevno donose odluke koje mogu biti opasne ili bezbedne.

---

PRIMERI:

🔴 Fizika – pojas u autu i iluzija “bezbedne brzine”

Puno dece nastrada u saobraćajnim nesrećama jer ih roditelji nisu vezali sigurnosnim pojasom verujući da je dete bezbedno ako se ne vozi brzo.                                                                                                  Primer: automobil ide 50–60 km/h. Vozač ili putnik drži dete u naručju i veruje da ga može zaštititi u slučaju kočenja.

U školama se uče formule za brzinu i Njutnovi zakoni, ali se često ne objašnjava suština:

• telo u pokretu nastavlja da se kreće (inercija)
• pri kretanju i sudaru nastaju sile koje ljudsko telo ne može da savlada
• pojas nije “pravilo”, već sistem koji raspodeljuje energiju udara

Realna posledica nerazumevanja: ljudi potcenjuju sudar na “maloj brzini” i pogrešno veruju da ih snaga ruku može zaštititi; ne razumeju značaj razlikovanja mase, težine, sile. 

🟢 Biologija – stres, nervni sistem i razvoj

Učenici uče organe i sisteme, ali ne i kako okruženje menja čoveka.

Primer: Roditelj koji često kažnjava dete psihički i fizički, ili jednostavno živi u stesnom okruženju (česte svađe ili ćutnje roditelja, alkoholizam, itd) - dete koje odrasta u hroničnom stresu ima stalno aktiviran “bori se ili beži” sistem. Deca se ne uče kako da izađu iz sistema "bori se ili beži".

Česte posledice:

• povišen kortizol
• slabija emocionalna regulacija
• veća anksioznost i impulsivne reakcije
• kasniji izbor toksičnih partnera/šefova, itd.

 Realna posledica: biologija se ne prepoznaje u sopstvenom životu, niti direktno objašnjava ponašanje i mentalno zdravlje.

🟢 HEMIJA – Ugljen-monoksid: “tihi ubica” u kući, garaži i vikendici (mladi umiru u garaži u autu koji "radi" da ih zagreje ili u vikendicama sa neočišćenim dimnjacima)

Ovo nije laboratorijski eksperiment — ovo je:

• hemijska reakcija u peći
• fizičko širenje gasa u prostoru
• biološki efekat na krv i mozak

znači: jedna hemijska greška → SMRT

💡 Predložene promene u nastavi nauke

1. Učenje kroz realne situacije

Svaka lekcija treba da počne sa:

• situacijom iz svakodnevnog života (nesrećom,  incidentom, pohvalnim primerom)
• realnim scenarijem iz života
• svakodnevnim rizikom (auto, kuća, priroda, telo)

---

2. “Zašto je ovo važno” pre formule ili definicije

Pre svake formule učenici treba da razumeju:

“Šta se dešava ako ovo ne razumemo?”

Tek onda dolazi matematika/fizika/biologija/hemija.

---

3. Interdisciplinarni pristup

Nauka treba da se poveže (npr)

• fizika + bezbednost u saobraćaju i kretanju
• hemija + kućne supstance i ljudsko telo
• biologija + razumevanje nalaza krvi/mokraće/preventivnih pregleda, stres, emocije i životna sredina

---

4. Fokus na posledice, ne definicije

Učenici bolje pamte šta može da ih povredi ili da im pomogne u ekstremnim situacijama nego apstraktne termin. Mozak prirodno najbolje pamti  opasnost, posledicu i iskustvo. 

---

🔚 

Nauka u školama ne bi trebalo da bude lista definicija, već mapa stvarnog sveta. Ako učenici razumeju kako fizika objašnjava sudare i kretanje, kako hemija objašnjava reakcije u kući i u telu, i kako biologija objašnjava stres, ishranu i okruženje, tada nauka prestaje da bude “školski predmet” i postaje: alat za razumevanje, donošenje odluka i svakodnevno preživljavanje u stvarnom životu.

Milena Mićić

Ako matematika „vaspitava misao“ — šta onda rade jezici?

 

Učenje jezika takođe vaspitava misao, samo ne kroz formule, već kroz značenje, nijanse i razumevanje drugih ljudi. Dete koje nauči da razlikuje šta je neko rekao od onoga što je mislio, koje ume da prepozna ironiju, podtekst ili emociju u rečenici, takođe pravi korak ka zrelom načinu razmišljanja.

Prevođenje, na primer, često traži složenije mišljenje nego rešavanje formule  - nije dovoljno znati „tačan odgovor“, već razumeti kontekst, kulturu, ton i nameru govornika.

Takođe, jezici uče strpljenju i unutrašnjoj doslednosti. Dobar govor ili tekst ima svoju logiku, strukturu i ritam. Dete koje nauči da jasno argumentuje stav, da poveže ideje i primeti kontradikciju u sopstvenom razmišljanju, razvija iste one mentalne kapacitete koji se često pripisuju isključivo matematici.

LEK ZA ANALNU FISURU - CICATRIDINA MAST

Analna fiskura može biti izuzetno bolna i hirurzi često preporučuju operaciju. Operacija ne garantuje da se fisura neće ponovo pojaviti i postoperativni oporavak je dug i bolan.

Jednostavna i jeftina krema može rešiti problem!

Cicatridina mast

Kupite aplikator (ova krema ga nema) ili ga skinite sa neke druge kreme. Nanesite kremu i spolja i unutra (čmar), dva puta dnevno ili nakon pražnjenja creva. Za tri dana bi trebalo da Vam bude mnoooogo bolje i na kraju će ranica zarasti. 

Napomena: Čak i pojedini hirurzi prave grešku misleći da su u pitanju hemoroidi. Analna fisura tipično počinje da boli nekoliko minuta nakon pražnjenja creva i bol je često daleko veći od hemoroida. 

ŠABAC

 

Foto: Turistička organizacija Grada Šapca

ALTAPAY - plaćanje računa u Prote Smiljanića (radi i nedeljom)

ATELJE LADI O - 064 256 76 50 (krojačica)

TAXI  - 015/310 - 777 (nepouzdan ukoiko žurite nekud)

WESTERN UNION iz Republike Srpske u Šabac - primer cene usluge - za poslatih 240 evra - 11 evra usluga. Usluga se takođe plaća u evrima. Nije potrebna adresa primaoca u Srbiji. 

NLB ima saradnika u NLB (Komercijalna banka) u  centru Šapca. Na njihovom bankomatu mogu će podići dinari bez provizije. 

Kurs valuta je bolji u menjačnicama nego u bankama u Šapcu.

Isplativije je kupiti marke dinarima u Šapcu nego u Banjaluci. 

Učenik je fizički i psihički POVREĐEN a postaje ŽRTVA kada se škola jasno ne ogradi od postupka nasilnika

 

Dete (13 god), odličnog učenika bez ikakve mrlje u vladanju u školi  u školskom toaletu, udari  pesnicom u slepoočnicu stariji učenik Nasilnik (14 god) koji ima istorijat disciplinskih problema. Dete hvata panika kada shvata da mu se vid zamućuje i traži da se pozovu njegovi roditelji.

Sledeći dan Dete dobija i povišenu temperaturu i glavobolju. Dete i njegova porodica  provode sate i dane po bolnicama utvrđujući koliko je štetu Nasilnik naneo detetu udarivši ga pesnicom u predelu slepoočnice. Doktori ni nakon svih pretraga ne mogu da garantuju da će sve biti u redu i insistiranju na stalnom i pomnom nadzoru. Majka četiri noći spava pored deteta i prati da li diše. Otac tri dana izostaje s posla. Srećom, Detetu se vraća vid i glavobolja nestaje. 

Nakon pet dana, školski izlet. Drugari pozivaju Dete da makar bude sa njima kad već ne sme da se bavi fizičkim aktivnostima. Na izletu je veseo i opušten. Bravo, roditelji, koji su uspeli da to sa Detetom postignu. 

Dok je Dete bilo na bolovanju, Nasilnik i njegovi saučesnici, koji nemaju nikakve povrede, daju izjavu u kojoj tvde da je mlađe Dete iz čista mira fizički nasrnulo na Nasilnika koji je bio u društvu svih njih, kao i da ga je Nasilnik u samoodbrani samo gurao i nikako ga nije udario u glavu.   

Prvi dan u školi nakon udarca. Na poziv, dete, bez pratnje roditelja, puno poverenja ide kod školskog psihologa da ispriča kako je došlo do incidenta, Kaže da ga Nasilnik već nekoliko dana presreće u toaletu, da mu se unosi u lice i nešto govori. Dete svaki put  bez reakcije odlazi iz toaleta ali tog utorka unošenje u lice je dobio i elemente šamaranja Deteta dok su učenici - saučesnici napravili polukrug oko Deteta da ne može da ode. Dete pruža ruke prema Nasilniku  da zaštiti svoju glavu i dodiruje Nasilnika. Nasilnik ga pesnicom udara u slepoočnicu. 

Psiholog viče na Dete i naziva ga lažovom jer se njegova izjava razlikuje od izjava svedoka - saučesnika. Dete koje inače retko zaplače, plače jer ne može da podnese nepravdu. Prisutno školsko osoblje ćuti i ne brani dete od neljudskog i neprofesionalnog ponašanja koleginice. Dete plače i na sledećem času jer ga nije zaštitio neko u koga je imao puno poverenje. 

Roditelji Deteta iz nekih nagoveštaja stiču utisak da roditelji Nasilnika dolaze na sastanak u školu da se izvine i roditelji Deteta bi to prihvatili SAMO uz nedvosmislenu reakciju roditelja i škole na ono što se dogodilo i što se moglo dogoditi.  Dete i Nasilnik moraju da znaju šta podržava Sistem. I to za primer ostalim učenicima. 

U kancelariji direktora stižu i razredne starešine Deteta i Nasilnica, majka Deteta i majka  i otac  Nasilnika.  I  na drugi pogled i na prve komentare roditelja Nasilnika,  majci Deteta je jasno zbog čega je Nasilnik takav kakav je. 

Dete priča šta se dogodilo. Otac Nasilnika, nabildovani tip u uskoj majici urla na Dete upirući u njega prstom uz reči: "Ti si lažov, u očima ti to vidim, lažovčino".

                                                    Muk.                                                                                                                     Nema nikakve reakcije školskog osoblja. 

                                  Nema zahteva za školskog policajca. 

                   Niko iz škole da zaštiti Dete od agresije nabildovanog tipa u uskoj majici!

Majka reaguje nakon početnog šoka i shvatanja da oni nisu tu da zaštite njeno Dete. A šta bi tek bilo da ona nije tu? Majka prekida maltretiranje svog deteta. 

Direktorica kaže Detetu kako joj je drago što je bio veseo na izletu. Nije izgledao tužan, nije izgledao kao... Žrtva? Tu rečenicu je Dete čulo već nekoliko puta. Šta to znači? Da li misle da treba da bude žrtva?

Dete je četiri puta plakalo. Jednom kada mu se zamutio vid a tri puta nakon razgovora sa  školskim psihologom. Drugari su mu rekli da sad razume zašto nije trebalo da prijavljuje Nasilnika. 

                   Dete odjednom, glasno i jasno reče, gledajući direktoricu pravo u oči:            "Direktorice, ja se kunem svojim životom da govorim istinu, da nije onako kako svo oni pričaju!" 

                        Direktorica  zastade i ovaj put ga malo duže pogleda. 

                                         

                                                         USKORO NASTAVAK 

(NE)PEDAGOŠKI: Može li nastavnik da se duri na času?

Slušam decu iz komšiluka kako govore o svojoj nastavnici:

"Neka deca iz razreda bila su nemirna pa je nastavnica bez reči pisala na tabli a mi smo pepisivali. DURILA se ceo čas..."Sledeći čas je ocenjivala to što nije objasnila."

DVOJKA iz diktata iz ENGLESKOG jer učenik piše poluštampanim slovima?👀

Da li biste učenika, koji je tačno napisao reči na diktatu iz engleskog, kaznili dvojkom zato što je pisao poluštampanim slovima? Da li biste tu ocenu iskoristili da "petičaru" zaključite četvorku na kraju polugodišta/školske godine?Zašto? 

 "At Explore Learning, we believe that the content of what a child writes and the ability to read it should be the most important consideration when it comes to handwriting. Teaching joined-up handwriting can be beneficial to children as a part of their learning but it shouldn’t be forced if it is holding a child back and we encourage our tutors to use their judgment in this area. 

The best handwriting style is what works for your child as an individual. Your child should be comfortable writing it, they should be able to write at speed and most importantly another person should be able to read it – easily."

https://www.explorelearning.co.uk/blog/the-big-joined-up-handwriting-debate-explore-learning/