RADITE LI PO UDŽBENIKU ILI NPP-u? ZNAJU LI SVI NASTAVNICI OVO?

Na društvenim mrežama se među nastavnicima povela diskusija da li nastavnik iz predmeta Engleski jezik u 2. razredu osnovne škole u Srbiji može da oceni učenika nižom ocenom jer učenik ne demonstrira da zna kako se pišu reči na engleskom. Problem je što pisanje i čitanje nisu predviđeni NPP-om za ovaj razred.

 

Jedan broj nastavnika smatra da „od viška glava ne boli“ i da bi svaki nastavnik trebalo da ocenjuje u skladu sa svojim idejama o onome što je bitno. Očigledno je da jedan broj nastavnika ne razlikuje obrazovanje u formalnom, neformalnom i informalnom kontekstu. Da ne dužim, škole i nastavnici za koje je nadležno relevantno ministarstvo dužni su da se pridržavaju glavnog dokumenta na kom se temelji nastava u školi, a to je Nastavni plan i program (NPP). Sasvim je druga priča da li je NPP kvalitetno napisan. Logično je i poželjno izložiti učenike znanjima i veštinama koje ne predviđa NPP, ali samo na korist a ne na štetu učenika i njihovog uspeha. U neformalnom (npr. kursevi jezika) i informalnom (samostalno učenje) obrazovanju, naravno, moguće je raditi drugačije od škola u formalnom obrazovanju. 

„Glavni dokumenti na kojima se temelji nastava u formalnom obrazovanju su Nastavni plan i Nastavni program. Njima se određuju sadržaji, ciljevi, ishodi i vremenski okviri za realizaciju obrazovanja.“

Ipak, čini se da mnogi nastavnici koji rade u formalnom obrazovanju nisu svesni da je NPP osnovni školski dokument A NE UDŽBENIK. Ovo je posebno važno za nastavu stranih jezika, za koju se često koriste strani udžbenici i čiji se sadržaj ne poklapa u potpunosti sa zahtevima NPP-a za određeni razred.  Na primer, NPP za predmet ENGLESKI JEZIK za prvi i drugi razred osnovne škole u Srbiji (treći razred u Republici Srpskoj) izričito nalaže da se nastava fokusira na razvijanje veština govora i slušanja. Mnogi nastavnici uvode pisanje i čitanje, što nije problem ukoliko učenici imaju odlično razvijene veštine govora i slušanja za taj uzrast. U praksi se, pak, češće dešava da učenici nisu savladili osnove ove dve veštine a nastavnik traći dragoceno vreme na času tražeći od učenika da prepisuju reči sa table ili iz knjige. Ponekad se ide i u krajnost, pa se to što učenik ne zna kako se neka reč piše na engleskom u 2. razredu osnovne kažnjava nižom ocenom i tako se ovi učenici stavljaju u neravnopravni položaj u odnosu na učenike drugih nastavnika koji rade po propisima.  

Ovo bi oni koji obučavaju nastavnike morali da imaju na umu! 

Milena Mićić

Kako je propao …autoritet nastavnika

Mnogi nastavnici sa nostalgijom pričaju o vremenima kada su nastavnike po automatizmu poštovali i učenici i njihovi roditelji. Ne treba puno pameti da se zaključi da se institucije urušavaju iznutra gubljenjem poverenja građana. Spoljašnje okolnosti samo mogu da ubrzaju process propadanja.

Nastavnici se često žale na nepoštovanje koje svojim ponašanjem i rečima pokazuju i učenici i roditelji, od otvoreno drskog do potpune neuključenosti. Neki učenici ne razumeju zbog čega ne mogu da ometaju druge kad već sami ne žele da se uključe u rad, igraju se telefonima na času dok ih tablica množenja ili pravopis “smaraju”. Tako, imate i roditelje koji zanemaruju svoje dete - nikad ne dolaze na razgovor/informacije o detetu, koji svoje dete kažnjavaju batinama zbog loših ocena umesto da pomognu u učenju, roditelje koji uče decu da su bolja od drugih i da samim tim zaslužuju drugačiji tretman od opravdano propisanog kućnog reda škole (“Trči, sine, trči po hodnicima, nisu svi supermeni kao ti”), roditelje koji dolaze nekoliko dana pre završetka polugodišta/godine da traže višu ocenu za svoje dete, roditelje koji svaki dan bez stvarne potrebe dolaze na razgovor ne dozvoljavajući drugim roditeljima da stignu na red i zloupotrebljavajući nastavnikovo vreme i sl.

Iako svi pamtimo nekoliko izuzetnih nastavnika koji su doprineli da ostvarimo svoj najpre ljudski, a potom intelektualni i svaki drugi potencijal, ne bi trebalo da zaboravimo i one druge – nedostojne prosvetiteljskog posla.  

Neki od razloga zbog kojih nastavnici više nemaju autoritet po automatizmu:

-          Roditelji su imali loše iskustvo sa nastavnicima koji nisu bili dorasli očekivanom autoritetu. Sada ne žele da njihova deca budu žrtve sličnih iluzija.  

-          Jasno je da diplome ne znače automatski ni veliko znanje ni dobar pedagoški pristup.

-          Mnogi političari i javne ličnosti koje su doprineli ekonomskom i moralnom sunovratu zajednice/države/planete su profesori.

-          Neki nastavnici imaju samo teoretska znanja koja visoko vrednuju a ne mogu da ih primene čak ni u svom životu (npr. profesor Preduzetništva koji nikad nije imao sopstveni biznis).

-          Neki nastavnici ne žive u skladu sa svojim deklarisanim načelima koje žele nametnuti učenicima.

-          Kod nekih nastavnika se ne vidi iskrena želja da doprinesu stvarnom boljitku svojih učenika.

-          Mnogi „načitani“ nastavnici svojim izgledom i stavovima ne odaju utisak da ih je to znanje usrećilo ili dalo životu smisao.

-          U našem društvu nije lako vidljiva i jasna veza između kvalitetnog obrazovanja i kvalitetnog života i nastavnik bi trebalo da je predoči učenicima (ako je i sam vidi).

U sećanju mi je ostala priča jednog nastavnika matematike, oca dvoje maloletne dece i muža nezaposlene žene. Kako je u školu dolazio skromno obučen i nosio dotrajalu torbu, često ironičan, veoma ozbiljan i preterano ponizan pred "silom", jednom prilikom je dobio ovakav brzoplet odgovor od učenika koji je loše uradio pismenu vežbu:

-                 -            Opet jedan! I dalje ništa ne učiš?

-          A što da učim? Da budem bednik kao i Vi?

Tek kada budemo nastojali da sagledamo kompleksnost problema nepoverenja između nastavnika sa jedne i učenika i roditelja sa druge strane, možemo početi da pričamo o nekoj stvarnoj reformi obrazovanja. A nismo se ni dotakli priče o ostalim učesnicima u formalnom obrazovanju - direktorima, stručnim službama, Ministarsvu...

ENGLESKI JEZIK: RAZUMEM DOSTA, ALI SLABO GOVORIM

Želite da najpre dobro govorite i razumete engleski, a da kasnije razvijate veštine pisanja i čitanja? Ne planirate da budete profesor engleskog ili prevodilac? Ako klimate glavom, ovaj tekst je za Vas.

Ukoliko razumete engleski jezik a niste zadovoljni svojom veštinom govora, niste izolovan slučaj. To se dešava iz više razloga, od kojih su neki:

-          učili ste engleski samo u školi i verovali ste da je to dovoljno;

-          upisali ste kurs engleskog i napustili ste ga jer niste bili zadovoljni brzinom i sadržajem kursa;  

-          niste bili motivisani da ga učite, tj. engleski za Vas nije imao lični značaj;

-          pokušavali ste sami, ali niste imali dovoljno discipline da održite ritam rada.

Da bi naredni pokušaj učenja bio delotvoran, samo uradite suprotno i verujte u suprotno ☺

Formalno obrazovanje nije najbolje mesto za usvajanje bilo kakve veštine. Da bi ste nešto zaista savladali, potrebna je sloboda da se greši. Što više grešite u školi, to Vam je niža ocena. Nije čudno što  niste razvili veštinu govora u školi. Više o „školskom“ engleskom pročitajte ovde: Da li engleski može da se nauči u školi?

Rezultati ulaznog pismenog testa (koje neke škole jezika uzimaju  kao jedini pokazatelj  nivoa znanja) nisu merilo veštine govora. Test može pokazati da je Vaš nivo engleskog za početni kurs,a da Vi znate mnogo više. Profesor engleskog koji razume proces učenja znaće kako da za relativno kratko vreme aktivira Vaše pasivno znanje i to će dovesti do fluentnosti u govoru. Za tako nešto nisu potrebni udžbenici, nije potrebno da deklamujete glagol to be u sadašnjem vremenu, da dosledno dodajete nastavak – (e)s na treće lice jednine glagola u Present Simple li da razlikujete pridev od priloga. To je važno, ali ne za onog ko nema fluentnosti u govoru ni u osnovnoj komunikaciji. Kada moj student ne govori tečno engleski, dobija od mene najpre kratke aktuelne i zanimljive tekstove i spisak najpotrebnijih fraza i reči za naše ljude za opštu komunikaciju. Nema eksplicitne gramatike, odmah pričamo. Učite da vozite bicikl tako što ga VOZITE, a ne tako što učite O BICIKLU. Tako je i sa jezikom. Paradoksalno, što god se manje insistira na tačnosti govora, to učenik tačnije govori (zadovoljan svojim komunikativnim veštinama koje ulivaju novo samopouzdanje). "Poliranje" se radi nakon završenih osnovnih radova.

Radite na unutrašnjoj motivaciji za učenje. Ona znači mnogo više od nametnute potrebe ili želje za znanjima i veštinama. Razmišljajte na koji način bi znanje engleskog moglo da Vas promeni na bolje kao ličnost. Da li biste bili komunikativniji, da li biste imali više samopouzdanja, na primer? Imajte stalno na umu razloge do kojih ste došli. Ako nema unutrašnje motivacije za učenje jezika, samo uzalud trošite novac i vreme. 

Angažujte profesora engleskog uz kog ćete zavoleti engleski jezik i steći disciplinu da samostalno unapređujete svoj govor putem interneta.

Milena Mićić  (O autoru )

Čekate bebu ili imate dete od tri godine ili manje? Želite li da Vam dete bude dvojezično još u detinjstvu? Pročitajte i: Zašto rana dvojezičnost i kako do nje?

Предлог за унапређење образовања: Чести кратки правописни диктати

У јавности се све више говори о елементарној неписмености наших ученика и студената, а неретко и факултетски образованих људи.

Постоје иницијативе да се уведу додатни часови српског језика у школе и на факултете. Министарство се правда недостатком средстава за реализацију такве идеје. Може ли се нешто учинити коришћењем оного што већ имамо?

ПРЕДЛОГ: Чести кратки правописни диктати који се не морају оцењивати 

Метод (за наставнике српског/учитеље/разредне старешине/родитеље):

1) На почетку године тражите да ученици донесу посебне свеске за диктат које ће стајати у школи. Овим ће се уштедети на времену око тражења свезака и ученици ће имати све диктате на једном месту.
2) Објасните ученицима да није "кул" правити правописне грешке. Има ефекта када им укажете кроз шалу како на то може да гледа потенцијална симпатија-:) Реците и да је у реду сада, док уче,  праве грешке, и да нећете толерисати никакво ругање. Нагласите да се ни Ви нисте родили научени.
3) Нека редар  пред сваки час српског језика подели свеске за диктат и провери да ли сви имају оловке. Искористите прве минуте часа да издиктирате неколико реченица у којима ученици најчешће греше.
4) Проверите правопис на табли. Ученици могу кориговати сами свој текст или разменити свеске са другом из клупе.
5) Нађите начина да вежба буде забавна (нпр. реченице могу да буду смешне, вицеви, познати цитати, итд)
6) На крају године, похвалите ученике за труд и напредак ма колико мали био. Мотивисаћете их да буду још бољи.

Ове вежбе се могу користити као "загревање" на сваком часу и не морају одузети више од неколико минута.

РОДИТЕЉИ МОГУ  НА СЛИЧАН НАЧИН ПРАКТИКОВАТИ ПРАВОПИСНЕ ДИКТАТЕ КОД КУЋЕ.

ZNAČENJA TERMINA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA

Kliknite na link:   ZNAČENJA TERMINA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA

Predlog za unapređenje formalnog obrazovanja: Izbaciti udžbenike iz nastave u osnovnoj školi

Od profesora, roditelja i učenika osnovnih škola često se mogu čuti negativni komentari o udžbenicima iz kojih učenici uče (preskupi, preteški, preopširni tekstovi, neprilagođeni uzrastu i Nastavnom planu i programu, netačne ili zastarele informacije, pravopisne greške, itd).  Zašto su onda još uvek obavezni za učenike?

Mnogi profesori loš kvalitet udžbenika navode kao razlog diktiranja na času, čime se "traći" dragoceno vreme. Zar ne bi bilo bolje da svaki profesor svojim učenicima, u elektronskoj formi umesto udžbenika,  unapred dostavi radni materijal (tekst, linkove za tekstualnim, audio  i  video sadržajima) koji učenici  mogu sami štampati?

Radni materijal bi se radio u skladu sa Nastavnim planom i programom, a profesor bi imao slobodu da ga kreira na način za koji misli da je najbolji u uslovima u kojima radi. S obzirom da je u elekronskoj formi, materijal se lako može dopunjavati i menjati za svaku narednu generaciju. Od udžbenika, bi možda, mogla ostati čitanke, zbirke zadataka, radne sveske i sl.

Neke od prednosti:

- materijal u potpunosti usklađen sa Nastavnim planom i programom
- materijal prilagođen uslovima u kojima profesor radi
- materijal se lako ažurira
- nema diktiranja
- nema "nisam bio u školi kad ste to diktirali"
- znatno manji troškovi za roditelje
- lakše đačke torbe


Milena Mićić

ZAŠTO NAS JAVNOST NE SHVATA?

Kad pogledam postove u grupi "Prosvetni radnici" na fejsbuku, ne mogu a da ne primetim nepoverenje, razočaranost, sarkazam i pesimizam koji odnose prevagu nad primerima dobre prakse, podrškom dobrim idejama i verom da se ono što nije savršeno može popraviti i unaprediti. To posebno "bode oči" kada posećujete slične grupe kolega u Hrvatskoj ili BiH, na primer. Zašto smo toliko različiti? Odakle njima poverenje prema kreatorima obrazovne politike ili kako uspevaju da održe nivo (uglavnom) kulturne i argumetovane rasprave? Tačno je da su plate u prosveti više u Hrvatskoj i u BiH, ali nisam ubeđena da su kolege "tamo" zadovoljne primanjima. Dovoljno je da provirite u učionice u državnim školama u Republici Srpskoj i da shvatite da su uslovi za izvođenje nastave daleko povoljniji u Srbiji. Ipak, iz nekog razloga, u Republici Srpskoj još uvek nisam srela duboko ogorčenog nastavnika ni u realnom ni u virtuelnom svetu. Takođe, čini mi se da roditelji i šira javnost najamanje imaju poverenja prema nastavnicima u Srbiji.



Deo odgovora na pitanje "zašto" mogao bi biti u demonstriranju nekritičkog mišljenja kojim obiluju tekstovi koji se bave pitanjima prosvete u Srbiji. Prirodno je da kada i kao laik pročitate nekritičan tekst, osećate svesni ili nesveni otpor prema iznetim mišljenjima, generalizacijama, autorima i prosveti uopšte. Dobre ideje iz teksta, u takvim slučajevima, postaju "kolateralna šteta".

Navešću primere. U nedavnom tekstu po naslovom " Srpska prosveta na stubu srana (1): Ko je ponizio školstvo u Srbiji" prvi pasus:

"  I tako od 2002. godine sprovode se reforme, sve grđa od grđe, počev od ozloglašenih "prosvetitelja" ministra prosvete Gaše Kneževića i psihologa Tinde Kovač-Cerović, koja je godinama drmala školskim reformama. Rezultat je da su čitave generacije đaka funkcionalno nepismene, jer ne razumeju šta su pročitali, a popunjavanje računa za struju im je na nivou nepoznate hemijske formule."  

Nisam sigurna da postoji direktna uzročno - posledična veza između pomenutih reformi i funkcionalne nepismenosti đaka. Pre bih rekla da je to posledica dominantnog vrednosnog sistema  u čitavom društvu u Srbiji. Na koji način je, na primer, reforma sprečila učenike i nastavnike da savladaju popunjavanje "računa za struju"? Ostatak teksta daje zanimljive i pronicljive uvide, ali da li će ga neko "ozbiljan" pročitati posle takvog uvoda i rečnika koji odaje izraženi ego sveznajućeg kritičara za kog su ostali eksperti samo pod znacima navoda.

Pogledajmo i tekst "Srpska prosveta na stubu srama (3): Gladan  nastavnik je opasan".

"...a što aktuelnog ministra tiče, nije on prvi srpski ministar koji se minimalno meša u svoj posao. On se samo naslonio na plejadu onih koji postaju ministri a da unapred nisu bili spremni na taj posao, i koji se upoznaju s njim tek onda kada stupe na dužnost - ispričao nam je jedan od članova Unije sindikata prosvetnih radnika uz insistiranje da ostane anoniman i molbu da razumemo tu njegovu želju.

Pa, kako je mogao da se upozna s poslom? -:) Da se to znanje ne prenosi genima? -:) Takođe, ne znam kako neko može da sve ubacuje u isti koš: kakva je sličnost između Obradovića i Verbića? Ako postoji, trebalo bi je objasniti.

Sličnih primera ima mnogo i gore izneto je navedeno kao ilustracija poente. 

Slično je u slučaju rasprava o radnom vremenu nastavnika. Oni koji nisu u prosveti vide samo kada nastavnik dolazi ili odlazi s posla i iz toga izvode zaključak da nastavnici nemaju osmočasovno radno vreme. Grešimo kada agresivno trvrdimo da radimo i više od toga. Ono na šta kritičari upućuju je da mi imamo slobodu da upravljamo barem polovinom svog osmočasovnog radnog vremena. Dakle, ja danas možda imam dva časa i vratiću se kući u 10 ujutru. Možda ću raditi do deset uveče na pripremama za nastavu, ali ću sama određivati tempo rada, što, istini za volju, mnogima nedostižno.  Dalje, moramo biti i samokritični - ne pripremamo se baš svakog dana satima za nastavu (posebno ako imamo radnog iskustva), a ima i onih koji se malo ili nimalo ne pripremaju.
Letnji i zimski raspusti. Racionalni direktori će retko tražiti od nas da dolazimo svaki radni dan na posao zimi kada učenici nisu tu barem zbog uštede na grejanju. A kakve su nam aktivnosti u prvoj polovini avgusta kada dođemo sa odmora, na primer? Zaista mislim da bismo mnogo bolje bili shvaćeni kada bismo priznali prednosti rada u prosveti i na toj bazi pričali o onome šta bi trebalo popraviti.

Gotovo da nema osobe koja nije osetila posledice zalutalih u prosvetu. Sada kada smo roditelji, u nama tinja strah da će i naše dete naići na slične koje će mu, u najmanju ruku, zgaditi obrazovanje. Takođe, pozitivnih primera je mnogo, ali sećanja nabijena negativnim emocijama su mnogo jača (i nauka se slaže po tom pitanju). Setimo se koliko smo puta sagli glavu dok se naš nesavesni kolega neprimerenim rečnikom obraćao učeniku. Ne želimo da se zameramo kolegama, a mislimo " zaboraviće dete". A takva deca su možda baš ona koja su "alternativnim" putevima došla u poziciju da od njih zavisimo. Osveta loših đaka - da li je i to "loših" genralizovano nekritički?

Da li je u obrazovanju baš sve tako crno?

Plate prosvetih radnika koje vređaju dostojanstvo čoveka, nerazumevanje i nedovoljno poštovanje koje prema prosveti pokazuju učenici, roditelji i šira javnost, ubeđenost da postoji zla namera da se kvalitet obrazovanja sruši kako bi se lakše manipulisalo neobrazovanom masom i obezbedio stalni priliv jeftine radne snage, sumnja u moderne načine podučavanja, nostalgija za nekim boljim danima – sve su to nedoumice sa kojima se susreće gotovo svaki nastavnik.

Kada sam odlučila da budem prosvetni radnik (imala sam 10 godina), čini mi se da mi je bilo jasno da će taj moj izbor značiti i finansijske teškoće (brzo su stigle devedesete). Kako sam shvatila da moja sreća ne zavisi od onoga što se može kupiti novcem, ali i da kao čovek imam osnovne potrebe  na koje će se nadovezati potrebe moje porodice, odabrala sam da budem profesor engleskog  jezika jer mi to nudi širu mogućnost izbora.  Kao strasni obožavalac jezika, filozofije, psihologije i književnosti, shvatila sam da jedino studije engleskog jezika mogu, u mom slučaju, da zadovolje i moje potrebe i želje, a sve ostalo mogu sa studiraju oni koji su dovoljno finansijki „obezbeđeni“ da ne moraju živeti od plate. 

Kao "odlikaš" u Šabačkoj gimnaziji bez problema sam upisala i završila studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uspela sam i da dobijem vizu za šestomesečno stručno usavršavanje u Veliko Britaniji, što nije bilo nimalo lako. Tamo sam imale i priliku da vidim neke prednosti i mane njihovog obrazovnog sistema. Tokom svog školovanja u formalnom obrazovanju imala sam čast da mi predaju učiteljica i profesori koji su me najpre svojom ličnošću  inspirisali da i sama postanem prosvetni radnik, a potom i da inkorporiram u svoj nastavnički poziv ono što sam od njih naučila. Nažalost, imala sam prilike da posvedočim i o postojanju onih zbog kojih vam se, ako ne razmišljate kritički, može ogaditi škola, pa i kompletno obrazovanje (znate one večito ogorčene, sarkastične, maliciozne, pune predrasuda, sa neažuriranim stručnim znanjima i informacijama na polju razvoja pedagodije i psihologije, itd - "Hej, nismo mi krivi što ste napravili pogrešne životne izbore. Mi čak i ne želimo biti na vašim časovima. Mi smo osuđeni na vas!", viče učenik/student u meni). 

Da postoje ozbiljni problemi u prosveti u Srbiji, uverila sam se radeći i kao nastavnik u jednoj osnovnoj školi. Iz tog iskustva  sagledala sam značaj  uprave u školstvu i koliko je važno da direktor škole ima  adekvatno obrazovanje, neupitnu diplomu, poštovanje kolega, učenika i svojih sugrađana, stabilno psihičko stanje i da nema dosije u policiji. Par godina sam sa mnogobrojnim kolegama i koleginicama pokušavala da "ispravljam krive Drine", a onda sam spakovala kofere i kao delfini iz Adamsovog dela Autostoperski vodič kroz galaksiju ,otišla uz pozdrav: " So long and thanks for all the fish!"Nisam smela sebi da dozvolim da postanem sarkastična i ogorčena i tako nekoj drugoj deci ogadim obrazovanje, pošaljem poruku da se pošten rad ne isplati i da nemamo izbora. 

Danas radim posao koji volim, a i dalje uživam u svojim hobijima -  internet mi nudi bezbroj mogućnosti da se gotovo besplatno edukujem u oblasti koja me zanima. Na predavanja generalno dolazim sa puno elena i sa radošću delim sa đacima i studentima najnovije inspirativne edukativne materijale na engleskom jeziku. Koristim prednosti modernog sistema podučavanja u kombinaciji sa dokazano dobrim "tradicionalnim". Razmišljam o onome što mi đaci/studenti govore – često su to sjajni uvidi. Neopisivo me raduje „iskra“ radoznalosti i želje za učenjem u očima onih do kojih sam uspela da doprem. I znam da ću istrajnošću i strpljivošću „stići“ do mnogih. Još uvek ne mogu do svih – možda je to nerealno očekivanje, a možda zahteva više znanja, truda i strpljenja. Osećam poštovanje prema meni i mom radu , a to znači još veću odgovornost. Posebno se bavim odraslima koji su do sada bili neuspešni u učenju jezika, kao i decom predškolskog uzrasta. Iskrena posvećenost se ipak na duže staze isplati. Osećam se ispunjenom što mogu nekome da pomognem da oseti radost učenja i usvajanja jezika. Ne manjkaju ni ponude za posao iako je broj kolega na Birou trocifren. 

Majka sam i supruga. Nastojim da kod svoga deteta razvijem prirodnu potrebu za učenjem u najširem smislu i da ga držim podalje od "crno - belog" pogleda na svet. Verujem da dete najpre usvaja ono što vidi u svojoj porodici, tako da moje dete raste u domu u kom se puno smeje, igra, kritični raspravlja, ne govori ružno o drugima, u kom se svakodnevno čitaju knjige i gledaju obrazovne emisije. Svaki dan me zadivi onim što je "pokupio" onako usput: visokom emocionalnom i socijalnom inteligencijom, engleskim jezikom, informacijama koje ukazuju na visok stepen opšteg znanja za njegov uzrast. Već mi sada izgleda da je malo verovatno da će neka " zla namera da se kvalitet obrazovanja sruši" imati uticaja na njega, da će biti deo  "neobrazovane mase kojom će se lako manipulisati" ili jeftina radna snaga nekom zlom poslodavcu. Naravno, mnogo ipak zavisi od njega.

Da li ste nastavnik za formalno obrazovanje?

Želimo da imamo veću slobodu pri određivanju novčane nadoknade za naš posao? Želimo li mnogo veći uticaj na nastavni proces? Želimo da biramo učenike sa kojima ćemo raditi?

               Sjajno, okrenimo se informalnom (npr. privatni časovi) ili neformalnom obrazovanju (organizovani kirsevi)!


Međutim, formalno obrazovanje, nažalost, nije tako fleksibilno jer (između ostalog) uključuje ogroman broj ljudi i više strana koje imaju svoje interese. NPP nam šalje Ministarsvo. Uslovi rada su uglavnom gori od onih u neformalnom i informalnom obrazovanju. Formalno obrazovanje je namenjeno učenicima i studentima koji dolaze sa različitim početnim znanjima, motivacijom, životnom pričom, itd. Dakle, ono postoji zbog svih tih učenika i studenata. Dalje, da se izrazim "zapadnjački", novac kojim se isplaćuju plate nastavnika u formalnom obrazovanju potiče i od naroda koji plaća porez (među kojima su i mnogi roditelji i studenti). Stoga, mesto u formalnom obrazovanju trebalo bi da ima  profesionalac  koji je:

 - zadovoljan svojim životnim izborima i zrači optimizmom (generalno, niko to ne može biti stalno)
-  voli i ima razumevanje za đake i studente koji nisu uvek na časovima zato što to žele,
-  stalno radi na usavršavanju svoje ličnosti, te deluje inspirativno na svoje đake i studente,
-  kritički posmatra svoj rad i unapređuje ga kako bi bio delotvorniji,
-  veruje u celoživotno učenje koje uključuje i neformalno i informalno obrazovanje,
-  razume svoje mesto u kompleksnom sistemu formalnog obrazovanja.