Učenje jezika takođe vaspitava misao, samo ne kroz formule, već kroz značenje, nijanse i razumevanje drugih ljudi. Dete koje nauči da razlikuje šta je neko rekao od onoga što je mislio, koje ume da prepozna ironiju, podtekst ili emociju u rečenici, takođe pravi korak ka zrelom načinu razmišljanja.
Prevođenje, na primer, često traži složenije mišljenje nego rešavanje formule - nije dovoljno znati „tačan odgovor“, već razumeti kontekst, kulturu, ton i nameru govornika.
Takođe, jezici uče strpljenju i unutrašnjoj doslednosti. Dobar govor ili tekst ima svoju logiku, strukturu i ritam. Dete koje nauči da jasno argumentuje stav, da poveže ideje i primeti kontradikciju u sopstvenom razmišljanju, razvija iste one mentalne kapacitete koji se često pripisuju isključivo matematici.
