ENGLESKI JEZIK: RAZUMEM DOSTA, ALI SLABO GOVORIM

Želite da najpre dobro govorite i razumete engleski, a da kasnije razvijate veštine pisanja i čitanja? Ne planirate da budete profesor engleskog ili prevodilac? Ako klimate glavom, ovaj tekst je za Vas.

Ukoliko razumete engleski jezik a niste zadovoljni svojom veštinom govora, niste izolovan slučaj. To se dešava iz više razloga, od kojih su neki:

-          učili ste engleski samo u školi i verovali ste da je to dovoljno;

-          upisali ste kurs engleskog i napustili ste ga jer niste bili zadovoljni brzinom i sadržajem kursa;  

-          niste bili motivisani da ga učite, tj. engleski za Vas nije imao lični značaj;

-          pokušavali ste sami, ali niste imali dovoljno discipline da održite ritam rada.

Da bi naredni pokušaj učenja bio delotvoran, samo uradite suprotno i verujte u suprotno ☺

Formalno obrazovanje nije najbolje mesto za usvajanje bilo kakve veštine. Da bi ste nešto zaista savladali, potrebna je sloboda da se greši. Što više grešite u školi, to Vam je niža ocena. Nije čudno što  niste razvili veštinu govora u školi. Više o „školskom“ engleskom pročitajte ovde: Da li engleski može da se nauči u školi?

Rezultati ulaznog pismenog testa (koje neke škole jezika uzimaju  kao jedini pokazatelj  nivoa znanja) nisu merilo veštine govora. Test može pokazati da je Vaš nivo engleskog za početni kurs,a da Vi znate mnogo više. Profesor engleskog koji razume proces učenja znaće kako da za relativno kratko vreme aktivira Vaše pasivno znanje i to će dovesti do fluentnosti u govoru. Za tako nešto nisu potrebni udžbenici, nije potrebno da deklamujete glagol to be u sadašnjem vremenu, da dosledno dodajete nastavak – (e)s na treće lice jednine glagola u Present Simple li da razlikujete pridev od priloga. To je važno, ali ne za onog ko nema fluentnosti u govoru ni u osnovnoj komunikaciji. Kada moj student ne govori tečno engleski, dobija od mene najpre kratke aktuelne i zanimljive tekstove i spisak najpotrebnijih fraza i reči za naše ljude za opštu komunikaciju. Nema eksplicitne gramatike, odmah pričamo. Učite da vozite bicikl tako što ga VOZITE, a ne tako što učite O BICIKLU. Tako je i sa jezikom. Paradoksalno, što god se manje insistira na tačnosti govora, to učenik tačnije govori (zadovoljan svojim komunikativnim veštinama koje ulivaju novo samopouzdanje). "Poliranje" se radi nakon završenih osnovnih radova.

Radite na unutrašnjoj motivaciji za učenje. Ona znači mnogo više od nametnute potrebe ili želje za znanjima i veštinama. Razmišljajte na koji način bi znanje engleskog moglo da Vas promeni na bolje kao ličnost. Da li biste bili komunikativniji, da li biste imali više samopouzdanja, na primer? Imajte stalno na umu razloge do kojih ste došli. Ako nema unutrašnje motivacije za učenje jezika, samo uzalud trošite novac i vreme. 

Angažujte profesora engleskog uz kog ćete zavoleti engleski jezik i steći disciplinu da samostalno unapređujete svoj govor putem interneta.

Milena Mićić  (O autoru )

Čekate bebu ili imate dete od tri godine ili manje? Želite li da Vam dete bude dvojezično još u detinjstvu? Pročitajte i: Zašto rana dvojezičnost i kako do nje?

Предлог за унапређење образовања: Чести кратки правописни диктати

У јавности се све више говори о елементарној неписмености наших ученика и студената, а неретко и факултетски образованих људи.

Постоје иницијативе да се уведу додатни часови српског језика у школе и на факултете. Министарство се правда недостатком средстава за реализацију такве идеје. Може ли се нешто учинити коришћењем оного што већ имамо?

ПРЕДЛОГ: Чести кратки правописни диктати који се не морају оцењивати 

Метод (за наставнике српског/учитеље/разредне старешине/родитеље):

1) На почетку године тражите да ученици донесу посебне свеске за диктат које ће стајати у школи. Овим ће се уштедети на времену око тражења свезака и ученици ће имати све диктате на једном месту.
2) Објасните ученицима да није "кул" правити правописне грешке. Има ефекта када им укажете кроз шалу како на то може да гледа потенцијална симпатија-:) Реците и да је у реду сада, док уче,  праве грешке, и да нећете толерисати никакво ругање. Нагласите да се ни Ви нисте родили научени.
3) Нека редар  пред сваки час српског језика подели свеске за диктат и провери да ли сви имају оловке. Искористите прве минуте часа да издиктирате неколико реченица у којима ученици најчешће греше.
4) Проверите правопис на табли. Ученици могу кориговати сами свој текст или разменити свеске са другом из клупе.
5) Нађите начина да вежба буде забавна (нпр. реченице могу да буду смешне, вицеви, познати цитати, итд)
6) На крају године, похвалите ученике за труд и напредак ма колико мали био. Мотивисаћете их да буду још бољи.

Ове вежбе се могу користити као "загревање" на сваком часу и не морају одузети више од неколико минута.

РОДИТЕЉИ МОГУ  НА СЛИЧАН НАЧИН ПРАКТИКОВАТИ ПРАВОПИСНЕ ДИКТАТЕ КОД КУЋЕ.

Predlog za unapređenje obrazovanja: Fokus na kritičko mišljenje

Kao i svaki student Anglistike, utrenirana sam da kritički razmišljam i da predstavljanjem logičke veze između ideja iznesem svoje argumente. Međutim, to nije bilo jednostavno s obzirom na to da sam odrasla na Balkanu  koji preferira da problem sagledava intuitivno i sa puno emocija.

Sećam se časa na kom smo dobili rezultate sa svog prvog eseja na engleskom. Nisam imala nikakvu sumnju da će moj rad biti ocenjen odličnom ocenom. U gimnaziji sam u trećoj i četvrtoj godinu dobijala petice na sastavima iz srpskog jezika, što nije bilo nimalo lako niti često. Zaprepastilo me je kad mi je rad vraćen sav išaran crvenom olovkom uz komentar “nejasno”. Upravo ta “nejasnost” odnosno mogućnost da se sastav tumači na više načina činilo je okosnicu onoga zbog čega su moji radovi u gimnaziji zavređivali najviše ocene. Trebalo mi je vremena da razumem da smo mi praktikovali kreativno pisanje koje je oblikovalo i moje mišljenje. Moj “egzaltiran” jezik nije imao ništa zajedničko sa očekivanim “hladnim” konciznim jezikom argumenata koji se očekivao od studenta.

Nakon dve godina studija moje ocene iz eseja su ličile na gimnazijske hvale. Na master studijama moja mentorka nije imala nijedan negativan komentar na moju argumentaciju koja je sledila iz uočenih i dokazanih uzročno – posledičnih veza.  Ukoliko bi ta veza u nekom delu izostala, nedvosmisleno sam je priznavala i ukazivala da za moj stav postoje određene indicije, a ne dokazane činjenice. To je ukratko osnova kritičnog mišljenja.

Izgleda da često zaboravljam koliko je i meni trebalo vremena da naučim da razmišljam na drugačiji način i da se pri iznošenju mišljenja distanciram najpre od ličnog stave prema uključenim osobama i događajima. Tako, i dalje bivam neugodno iznenađena kada pročitam neargumentovane komentare na neku vest, posebno ako je komentator prosvetni radnik. Ponekad uđem u raspravu na internetu i u najboljem slučaju nakon iznesenih svojih argumenata, dobijem komentar da sam bezobrazna-J . Onda mene obuzme bes i strah da bi takvi prosvetni radnici mogli da predaju mom detetu i tu moji argumenti skliznu u ogorčeni sarkazam.

Duboko sam ubeđena da je razvoj kritičkog mišljenja osnova za kvalitetno obrazovanje i napredak društva. Ono omogućava i sagledavanje suštine problema i daje osnovu za njihovo rešavanje.  To je suprotnost jalovim kritikama koje imaju za cilj da se da oduška sopstvenim frustracijama i usliši  želja za pažnjom i dramom. Zbog svega ovog smatram da bi se u obrazovanju, a posebno u obrazovanju nastavnika fokus morao staviti na kritičko mišljenje. Samo nastavnik sa razvijenim kritičkim mišljenjem može da uči nekog ovoj važnoj veštini.

Trebalo bi naglasiti da niko ne razmišlja kritički sve vreme i da na naše rasuđivanje utiču ushićenje,  bes, frustracije i naš daleko čuveni inat. Ipak, dobra vest je da možemo naučiti da kritički razmišljamo postavljajući sebi pitanja poput: ko je to rekao, da li je osoba autoritet za oblast o kojoj govori, šta je TAČNO rečeno, zbog čega je to rečeno, da li je to činjenica ili stav, da li su pružene sve činjenice, da li je saslušana i “druga strana”, itd. Ovo nikako ne umanjuje značaj koji ima kreativno pisanje i intuitivno zaključivanje, koje ja i dalje praktikujem tamo gde im je mesto.