Dete (13 god), odličnog učenika bez ikakve mrlje u vladanju u školi u školskom toaletu, udari pesnicom u slepoočnicu stariji učenik Nasilnik (14 god) koji ima istorijat disciplinskih problema. Dete hvata panika kada shvata da mu se vid zamućuje i traži da se pozovu njegovi roditelji.
Sledeći dan Dete dobija i povišenu temperaturu i glavobolju. Dete i njegova porodica provode sate i dane po bolnicama utvrđujući koliko je štetu Nasilnik naneo detetu udarivši ga pesnicom u predelu slepoočnice. Doktori ni nakon svih pretraga ne mogu da garantuju da će sve biti u redu i insistiranju na stalnom i pomnom nadzoru. Majka četiri noći spava pored deteta i prati da li diše. Otac tri dana izostaje s posla. Srećom, Detetu se vraća vid i glavobolja nestaje.
Nakon pet dana, školski izlet. Drugari pozivaju Dete da makar bude sa njima kad već ne sme da se bavi fizičkim aktivnostima. Na izletu je veseo i opušten. Bravo, roditelji, koji su uspeli da to sa Detetom postignu.
Dok je Dete bilo na bolovanju, Nasilnik i njegovi saučesnici, koji nemaju nikakve povrede, daju izjavu u kojoj tvde da je mlađe Dete iz čista mira fizički nasrnulo na Nasilnika koji je bio u društvu svih njih, kao i da ga je Nasilnik u samoodbrani samo gurao i nikako ga nije udario u glavu.
Prvi dan u školi nakon udarca. Na poziv, dete, bez pratnje roditelja, puno poverenja ide kod školskog psihologa da ispriča kako je došlo do incidenta, Kaže da ga Nasilnik već nekoliko dana presreće u toaletu, da mu se unosi u lice i nešto govori. Dete svaki put bez reakcije odlazi iz toaleta ali tog utorka unošenje u lice je dobio i elemente šamaranja Deteta dok su učenici - saučesnici napravili polukrug oko Deteta da ne može da ode. Dete pruža ruke prema Nasilniku da zaštiti svoju glavu i dodiruje Nasilnika. Nasilnik ga pesnicom udara u slepoočnicu.
Psiholog viče na Dete i naziva ga lažovom jer se njegova izjava razlikuje od izjava svedoka - saučesnika. Dete koje inače retko zaplače, plače jer ne može da podnese nepravdu. Prisutno školsko osoblje ćuti i ne brani dete od neljudskog i neprofesionalnog ponašanja koleginice. Dete plače i na sledećem času jer ga nije zaštitio neko u koga je imao puno poverenje.
Roditelji Deteta iz nekih nagoveštaja stiču utisak da roditelji Nasilnika dolaze na sastanak u školu da se izvine i roditelji Deteta bi to prihvatili SAMO uz nedvosmislenu reakciju roditelja i škole na ono što se dogodilo i što se moglo dogoditi. Dete i Nasilnik moraju da znaju šta podržava Sistem. I to za primer ostalim učenicima.
U kancelariji direktora stižu i razredne starešine Deteta i Nasilnica, majka Deteta i majka i otac Nasilnika. I na drugi pogled i na prve komentare roditelja Nasilnika, majci Deteta je jasno zbog čega je Nasilnik takav kakav je.
Dete priča šta se dogodilo. Otac Nasilnika, nabildovani tip u uskoj majici urla na Dete upirući u njega prstom uz reči: "Ti si lažov, u očima ti to vidim, lažovčino".
Muk. Nema nikakve reakcije školskog osoblja.
Nema zahteva za školskog policajca.
Niko iz škole da zaštiti Dete od agresije nabildovanog tipa u uskoj majici!
Majka reaguje nakon početnog šoka i shvatanja da oni nisu tu da zaštite njeno Dete. A šta bi tek bilo da ona nije tu? Majka prekida maltretiranje svog deteta.
Direktorica kaže Detetu kako joj je drago što je bio veseo na izletu. Nije izgledao tužan, nije izgledao kao... Žrtva? Tu rečenicu je Dete čulo već nekoliko puta. Šta to znači? Da li misle da treba da bude žrtva?
Dete je četiri puta plakalo. Jednom kada mu se zamutio vid a tri puta nakon razgovora sa školskim psihologom. Drugari su mu rekli da sad razume zašto nije trebalo da prijavljuje Nasilnika.
Dete odjednom, glasno i jasno reče, gledajući direktoricu pravo u oči: "Direktorice, ja se kunem svojim životom da govorim istinu, da nije onako kako svo oni pričaju!"
Direktorica zastade i ovaj put ga malo duže pogleda.
USKORO NASTAVAK
