Puno je negativnih komentara roditelja na vesti da je malo verovatno da će škole raditi kao pre epidemije. Očigledno je da većina onih koji komentarišu ove vesti preko društvenih mreža ŽELE da deca idu u školu KAO NEKAD a retki dodaju da bi trebalo i strogo poštovati standardne mere opreza.
Drage mame, bake, tetke (tate, dede, ujaci/stičevi ne
diskutuju izgleda o ovome toliko kao mi ☺
Nažalost, virus ne haje mnogo za naše ŽELJE. Možemo mi da
filozofiramo koliko hoćemo, kovid - 19 je realnost i moramo naći najbolje
načine da se izborimo sa svim ovim: da sačuvamo zdravlje i živote i da deca
dobiju što bolje obrazovanje. U ovom postu ću izneti svoje mišljenje o nekim
komentarima a u drugom dati konkretne predloge kako da naša deca dobiju najbolje obrazovanje u datoj situaciji.
Najčešće primedbe su varijacije sledećih izjava: „Kada će već
jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“, „Kafići i bazeni mogu da rade,
a škole ne mogu.“, „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“„Deci je
potrebna socijalizacija“, „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo
nastavnike“.
·
„Kada će već jednom
odlučiti da li će deca u školu ili ne?“
Ova odluka ne zavisi od VOLJE ili ŽELJE ministra, direktora
škole ili učitelja. Odluka se donosi na osnovu procene epidemiološke situacije.
Ministarstvo mora da se ponaša ODGOVORNO najpre prema bezbednosti dece, pa tek
onda prema obrazovanju dece, da ima više razrađenih scenarija i da u septembru primeni
onaj koji odgovara stanju epidemiološke situacije. Podaci ukazuju da raste broj
dece bez hroničnih oboljenje na raspiratorima. Zamislite da se donese odluka da
se ide u školu i da neko prethodno zdravo dete nastrada od virusa? Ko bi bio ODGOVORAN? Sasvim drugo pitanje je kako osigurati kvalitetno obrazovanje (ono ne mora da bude u školskim zgradama) ako situacija potraje.
·
„Kako kafići i bazeni mogu
da rade, a škole ne mogu?“
U najvećem broju slučajeva bazeni, treninzi i kafići su na otvorenom. Deca idu na
bazene, na treninge, u kafiće po svojoj volji i volji svojih roditelja. Ako se
odluči da se u školu ide, to je obavezno, dakle, mimo volje i dece i njihovih
roditelja. Govorimo o nekoliko sati u zatvorenom malom prostoru učionice, pet
puta sedmično, gde ukoliko neko ima kovid, zaraza druge dece i nastavnika je
skoro zagarantovana. Ne možete decu, posebno mlađu, kao životinje vezati za
prostor od dva metra.
·
„Neka deca nose maske u
školi i onda su bezbedna.“
Nošenje maske smanjuje VEROVATNOĆU da zarazimo druge, a ne
garantuje da se to neće desiti. Pitanje je i kako će deca izdržati da budu
stalno pod maskama i da li je to zdravo za njih, te da li će to uticati na
njihovo zdravlje. „Činjenica je da stalno i dugo nošenje zaštitnih maski dovodi
do brojnih zdravstvenih problema, a neki od tih problema u budućnosti mogu
značajno da ugroze zdravlje deteta. Takođe na tom delu kože se ubrazno
razvijaju gljivice i alergije. Tu je i problem sa decom koja boluju od astme i
imaju problema sa disanjem i raznim alergijama. Ova deca nikako ne mogu nositi zaštitne maske,
a naterati dete koje ima astmu da nekoliko sati dnevno nosi zaštitnu masku,
može biti i opasno po detetov život.“
·
„Deci je potrebna
socijalizacija.“
Tačno. Socijalizacija u školi može da bude i dobra i loša. Postoje
načini da se deca socijalizuju i van škole. Nemaju drugara van škole? Zašto? To
je pitanje za Vas i Vaše dete.
·
„Nije posao roditelja da
podučava decu/zašto plaćamo nastavnike.“
Uvek se razočaram kada čujem ovako nešto i kao roditelj i
kao prosvetni radnik. Ogromna većina uspešnih učenika ima veliku podršku
roditelja koji učestvuju u obrazovanju svoje dece svojim primerom, razgovorima
u kući, parku...zajedničkim gledanjem edukativnih emisija, putovanjima, čitanjem
knjiga, itd. Čak je i Tesla imao roditelje koji su ga podržavali u sticanju
znanja.
