Rano učenje - šta znači pripremati dete za školu (iz ugla neuropsihologa)

Iako se kod nas ne praktikuje i ne propagira učenje čitanja, pisanja i apstraktne matematike na uzrastu od 3 godine, mnogi portali nekritički preuzimaju strane tekstove o ranom učenju koji se kod nas interpretiraju kao preporuka "ne baviti se decom osim kao sa životinjama - smeštaj, hrana, šoping ture, igra i maženje kad to odgovara vlasniku". 

Evo šta o ovome kaže Ana Vladimirovna Semjonovič, neuropsiholog, doktor psiholoških nauka, profesor na Katedri za kliničku psihologiju…

Privikavanje deteta na elementarni dnevni raspored je deo pripreme za školu. to se počinje već od 2-3. godine. Dete uči da je doručak tad i tad, ručak tad i tad. Fudbal se igra u toj i toj odeći, u pozorište oblačimo to i to.

Iz nekog razloga svi smatraju da saznajni procesi počinju tek kada je dete selo za sto i počelo da piše slova. A razvoj saznajnih procesa odigrava se zapravo i dok mama i dete šetaju kroz šumu i ona pita: "Vidi visibaba. Kakva je ona? Kakve su njene latice?" I zajedno sa detetom "savladava gradivo". A onda kaže: "A evo ljubičice?" Potom pita: "Šta ti misliš, po čemu su njih dve slične a po čemu se razlikuju? I ovo je cvet i ovo je cvet." Eto, to je razvoj saznajnih procesa. Kao  neuropsiholog, uveravam vas da je to najbolja moguća "priprema za školu" u uzrastu 3–4 godine.

Isto to može da se radi dok dete sedi za stolom a mama ga pita: "Šta misliš, da li mi sada ručamo ili doručkujemo? A šta to imamo na stolu što nije bilo kada smo doručkovali?" Još je bolje ako mu dok postavljaju sto postavlja pitanja. Može da na primer zapita: "A šta ćemo staviti pošto ćemo da ručamo? Hoćemo li staviti čaše ili šolje?" I to je takođe razvijanje saznajnih procesa.

A kada baka čita unučetu priču naglas – nije li i to razvoj njegovih saznajnih procesa… A šta vidimo u praksi?

Postoji zakon: svaki razvoj kreće od očiglednog ka apstraktnom. Ako učimo dete od tri godine da piše slova i brojeve, mi taj zakon okrećemo naopačke. A zakoni psihologije i evolucije moraju se izvršavati postojano, oni su jednako univerzalni kao Njutnovi zakoni. Narušavanje je moguće jedino na svoj rizik.

Ne govorim ovde o deci koja sa četiri godine sama vrlo lepo uče da čitaju. Ali praviti od toga univerzalni program razvoja, po mom mišljenju nije korektno.

Danas ima mnogo školica za razvoj umetničkih sposobnosti i roditelji praktikuju da u njih upisuju decu pre škole. Kako vi to komentarišete?

Neka to bude razvoj umetničkih sposobnosti tipa dramskih radionica, crtanje… Ali neka slova i brojeve ostave na miru.

Stanovište neuropsihologa smo saznali. A imate li vi lično, proživljeno iskustvo u pogledu ranog razvoja?

Ja sam sa tri godine naučila bez problema da čitam, istovremeno sam učila i engleski i muziku. Ali ja sam imala bake i tetke koje su mi kad sam imala tri godine formulisale tezu koju sam naučila kao azbuku: "Tvoja sloboda se završava tamo gde počinje sloboda drugog čoveka."

Pre dvadeset godina, kada je još postojala institucija bake, institucija normalnog lepog vaspitanja, mnogo ćoškova je na vreme ispeglano. Sada toga nema i nema ničega umesto toga. I zato, u celini sa orijentacijom na rani intelektualni razvoj, već danas se može izazvati emocionalno osiromašenje dečje populacije. Upravo to me plaši najviše od svega.

Kako je propao …autoritet nastavnika

Mnogi nastavnici sa nostalgijom pričaju o vremenima kada su nastavnike po automatizmu poštovali i učenici i njihovi roditelji. Ne treba puno pameti da se zaključi da se institucije urušavaju iznutra gubljenjem poverenja građana. Spoljašnje okolnosti samo mogu da ubrzaju process propadanja.

Nastavnici se često žale na nepoštovanje koje svojim ponašanjem i rečima pokazuju i učenici i roditelji, od otvoreno drskog do potpune neuključenosti. Neki učenici ne razumeju zbog čega ne mogu da ometaju druge kad već sami ne žele da se uključe u rad, igraju se telefonima na času dok ih tablica množenja ili pravopis “smaraju”. Tako, imate i roditelje koji zanemaruju svoje dete - nikad ne dolaze na razgovor/informacije o detetu, koji svoje dete kažnjavaju batinama zbog loših ocena umesto da pomognu u učenju, roditelje koji uče decu da su bolja od drugih i da samim tim zaslužuju drugačiji tretman od opravdano propisanog kućnog reda škole (“Trči, sine, trči po hodnicima, nisu svi supermeni kao ti”), roditelje koji dolaze nekoliko dana pre završetka polugodišta/godine da traže višu ocenu za svoje dete, roditelje koji svaki dan bez stvarne potrebe dolaze na razgovor ne dozvoljavajući drugim roditeljima da stignu na red i zloupotrebljavajući nastavnikovo vreme i sl.

Iako svi pamtimo nekoliko izuzetnih nastavnika koji su doprineli da ostvarimo svoj najpre ljudski, a potom intelektualni i svaki drugi potencijal, ne bi trebalo da zaboravimo i one druge – nedostojne prosvetiteljskog posla.  

Neki od razloga zbog kojih nastavnici više nemaju autoritet po automatizmu:

-          Roditelji su imali loše iskustvo sa nastavnicima koji nisu bili dorasli očekivanom autoritetu. Sada ne žele da njihova deca budu žrtve sličnih iluzija.  

-          Jasno je da diplome ne znače automatski ni veliko znanje ni dobar pedagoški pristup.

-          Mnogi političari i javne ličnosti koje su doprineli ekonomskom i moralnom sunovratu zajednice/države/planete su profesori.

-          Neki nastavnici imaju samo teoretska znanja koja visoko vrednuju a ne mogu da ih primene čak ni u svom životu (npr. profesor Preduzetništva koji nikad nije imao sopstveni biznis).

-          Neki nastavnici ne žive u skladu sa svojim deklarisanim načelima koje žele nametnuti učenicima.

-          Kod nekih nastavnika se ne vidi iskrena želja da doprinesu stvarnom boljitku svojih učenika.

-          Mnogi „načitani“ nastavnici svojim izgledom i stavovima ne odaju utisak da ih je to znanje usrećilo ili dalo životu smisao.

-          U našem društvu nije lako vidljiva i jasna veza između kvalitetnog obrazovanja i kvalitetnog života i nastavnik bi trebalo da je predoči učenicima (ako je i sam vidi).

U sećanju mi je ostala priča jednog nastavnika matematike, oca dvoje maloletne dece i muža nezaposlene žene. Kako je u školu dolazio skromno obučen i nosio dotrajalu torbu, često ironičan, veoma ozbiljan i preterano ponizan pred "silom", jednom prilikom je dobio ovakav brzoplet odgovor od učenika koji je loše uradio pismenu vežbu:

-                 -            Opet jedan! I dalje ništa ne učiš?

-          A što da učim? Da budem bednik kao i Vi?

Tek kada budemo nastojali da sagledamo kompleksnost problema nepoverenja između nastavnika sa jedne i učenika i roditelja sa druge strane, možemo početi da pričamo o nekoj stvarnoj reformi obrazovanja. A nismo se ni dotakli priče o ostalim učesnicima u formalnom obrazovanju - direktorima, stručnim službama, Ministarsvu...

PRAVA REFORMA OBRAZOVANJA NIJE SAMO REFORMA FORMALNOG OBRAZOVANJA VEĆ PRIMENA PRINCIPA CELOŽIVOTNOG UČENJA

Iako deklarativno prihvaćeno i naglašeno  i u strategijama obrazovanja i Republike Srpske i Srbije, celoživotno učenje je koncept koji nije jasan ni mnogim prosvetnim radnicima.

Kada sam u jednom upitniku u vezi sa delotvornošću nastave engleskog jezika upotrebila termine neformalno i informalno obrazovanje, skoro svi anketirani nastavnici su me pitali šta znače ti termini. I danas, kada preko fejsbuka polemišemo o nastavi, situacija izgleda nije bitno drugačija.

Stoga, kada govorimo o reformi obrazovanja, većina nastavnika i roditelja isključivo se fokusira na formalno obrazovanje (osnovna i srednja škola, fakultet). I tu odmah nastanu nesporazumi, neretko praćeni vrlo uvredljivim rečima.

Dakle, celoživotno učenje se odvija u okvirima formalnog (osnovna i srednja škola, fakultet), neformalnog (kursevi) i informalnog obrazovanja (samostalno učenje).

Formalno obrazovanje, zbog svoje kompleksnosti,  prirodno ide sporije u korak s vremenom i u manjoj meri uzima u obzir individualne potrebe učesnika, kontekst u kom žive, ograničenja koja su im nametnuta, početna znanja, motivaciju, itd. Ovo, naravno, ne znači da bi formalno obrazovanje trebalo da stagnira!  Međutim, zbog pomenutih karakteristika formalnog obrazovanja, neophodna je dopuna u vidu neformalnog i informalnog obrazovanja. Nerazumevanje ovoga utiče i na nerealno visoka očekivanja javnosti od nastave u formalnom obrazovanju.

Konkretno, roditelji bi morali znati da učenici neće dobiti zaokružena znanja u školi i da, ukoliko žele STVARNO obrazovanje, učenici se moraju angažovati i van škole. Kod nas, u 21. veku, u digitalnoj eri, nema opravdanja za neobrazovanje i svaljivanje sve krivice na nastavnike i formalno obrazovanje. Ako roditelj želi da njegovo dete ima funkcionalno znaje jezika, ne sme misliti da će ga dete dobiti u okviru nastave u školi. Ne mora dete da ide na kurseve – može da jezik usvaja preko crtanih i drugih filmova, edukativnih emisija, itd. Isti slučaj je sa svim drugim predmetima ( imate, npr. sjajnih dokumentaraca i filmova preko kojih možete učiti istoriju i geografiju, odličnih besplatnih turorijala na jutjubu za fiziku, hemiju, matematiku...).

Lično, budućnost formalnog obrazovanja vidim u mentorskom radu nastavnika i nastavnom planu i programu koji će biti vodič u snalaženju u obilju informacija. Dakle, učenicima je potrebno da stručnjaci selektuju najznačajnije informacije. Nastavnik kao izvor znanja je zamenljiv u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja. Međutim, kao mentor u osvajanju lavirinta znanja i životnih veština koji pruža emotivnu podršku, verovatno će biti sve traženiji.  

Milena Mićić

O AUTORU

Ukoliko je Vaše dete odličan đak/student, obratite pažnju na...

Odličan uspeh u školi je indikator više pozitivnih aspekata dečjeg razvoja, o kojima možete pročitati na: ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE ODLIČAN UČENIK

Međutim, odličan uspeh u školi, ne znači uvek da dete ima potrebna akademska i životna znanja i veštine. Stoga, obratite pažnju na sledeće:

- nemojte na osnovu odličnog uspeha u školi donositi zaključke da li je detetu potrebna pomoć pri pripremi za prijemni ispit u srednje škole ili fakultete. Škole/prosvetni radnici nemaju iste standarde za odlične ocene. Drugo, na prijemnim ispitima se možda traže vrlo specifična znanja i veštine na kojima nije bio fokus u prethodnom obrazovanju (npr. dete koje odlično govori engleski jezik često ne ostvaruje najbolje rezultate na takmičenjima/prijemnim ispitima za filološke gimnazije/fakultete jer je tu fokus češće na znanju o jeziku nego na jezičkim veštinama).

- odlični učenici često nemaju široko obrazovanje jer previše vremena ulažu u savlađivanje školskog programa (npr. mnoga značajna književna dela nisu deo obavezne lektire). Dakle, ukoliko želite da Vaše dete stekne stvarno široko obrazovanje, ono bi trebalo da bude izloženo raznovrsnim sadržajima u neformalnom i informalnom kontekstu.

- neke ključne životne veštine (asertivnost, upravljanje vremenom, emocionalna i finansijska pismenost, itd) još uvek se ne izučavaju/praktikuju dovoljno u školi.

- odlične ocene ne prave razliku između prosečnog i nadarenog deteta jer je školski plan i program pisan za decu za prosečnim sposobnostima.

- nisu svi predmeti u školi  podjednako važni za sve. Sigurno ne biste voleli da dete ne poznaje dobro pravopis svoga jezika, da se ne izražava jezički pravilno i smisleno ili da ne zna osnovne matematičke operacije, ili da nema funkcionalno znanje engleskog jezika/informatike?  Naravno da je i ostalo važno, ali ne za svakog. Bez pomenutih znanja teško je zamisliti uspeh u bilo kojoj sferi života u 21. veku.

NEKOLIKO SAVETA:

- uključite se u obrazovanje svoje dece. Sveobuhvatno obrazovanje se ne može steći samo u školi.
- iskoristite sve prednosti digitalnog doba, npr. pustite decu da usvajaju druge jezike još u predškolskom dobu preko medija - daleko je ugodnije i efektnije za decu od škole! Međutim, to ne znači da bi decu trebalo ostavljati satima pred ekranima! Našoj deci ne nanose štetu ekrani, već PRETERIVANJE! Pročitajte i: ZAŠTO RANA DVOJEZIČNOST?
- ne dozvolite da učenje za školu pretvori dete u "smotanog" odlikaša. U zdravom telu, zdrav duh. Fizička aktivnost je veoma važna i za zdravlje i za samopouzdanje deteta. Ne dozvolite da Vaš odlikaš ne zna da zakuca ekser. Ne dozvolite da Vaša odlikaš ne bude i fizički najbolja verzija sebe. Lepota je refleksija unutrašnjeg sklada. Odličan uspeh ne sme da bude prepreka za savlađivanje veština koje se podrazumevaju i za one koji nisu imali većeg uspeha ni u osnovnoj školi.
- PUTOVANJA I ŽIVOT U INOSTRANSTVU: odličan način da dete osamostalite, da stekne životne veštine, da razvije znanja i poštovanje prema drugim kulturama i da zavoli SVOJU.
- umesto da jetko osuđujete negativne pojave u društvu, pokušajte da kod deteta razvijete razumevanja uzroka i svrhe takvih pojava. To je mnogo učinkovitija odbrana od njih od zabrana, besa ili snebivanja.

Da, Vaše dete može da bude odličan đak/student, koji je u isto vreme i dobra, vaspitana, obrazovana, spretna, lepa i srećna osoba! Pravo obrazovanje je upravo to - odgovor na stvarne fizičke, emocionalne, intelektualne i duhovne potrebe.

Упутство и препоруке за превођење у области европских интеграција и међународне сарадње Републике Српске

Упутство и препоруке за превођење у области европских интеграција и међународне сарадње: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/meoi/Documents/Upustva%20i%20preporuke_240119861.pdf

Погледајте и:

http://www.dei.gov.ba/dei/prevodenje/prirucnici_za_prevodjenje/default.aspx?id=16426&langTag=bs-BA

http://www.ccbh.ba/public/down/USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_engl.pdf 

Kako da pomognem detetu da nauči da pročita tekst na engleskom? Ne znam engleski.

Ako je Vama i/ili Vašem detetu  potrebna pomoć u čitanju teksta na engleskom jeziku,  prekopirajte tekst u neki od besplatnih programa za čitanje teksta na internetu.

Preporučujem TTSREADER na kome možete birati između britanskog i američkog izgovora (muški i ženski glas) i između pet brzina čitanja. Program nudi i opcije čitanja tekstova na drugim jeziima (nemačkom, francuskom, ruskom, španskom, itd). Pročitani teskt je moguće i snimiti. Pogledajte: https://ttsreader.com/

KAKO DA VAŠE DETE BUDE USPEŠAN UČENIK (5 SAVETA ZA RODITELJE)

Vaše dete ne postiže uspeh u školi? Možda mu je potrebno samo malo vođenja.

Već sam pomenula da je uspeh u školi, posebno u nižim razredima osnovne škole, veoma važan za samopouzdanje deteta, kao i da je Nastavni plan i program za škole pisan za prosečnu decu. Dakle, prosečna inteligencija deteta uz pravilno usmeravanje može stvoriti uspešnog učenika i samopouzdano dete. Uloga roditelja je često KLJUČNA. Pravo obrazovanje danas ne može se steći samo u školi (u formalnom obrazovanju)!

Evo nekoliko saveta za roditelje:

• Dete više uči očima nego ušima. Stoga, ako dete ne vidi Vas da učite nešto s radošću, ono verovatno neće biti motivisano da uči. 

• Ako dete ne zna tečno da čita na kraju drugog razreda (u Republici Srpskoj) shvatite to veoma ozbiljno. Ne samo što će imati problema na časovima srpskog jezika, ono neće moći da rešava zadatke iz Matematike ili Prirode dovoljno brzo da bi na kontrolnim ili petominutnim testovima pokazalo sve svoje znanje. Čim dete dobije nižu ocenu od pet iz jezika, matematike, fizike ili hemije, proverite da li je to prosto umor/nepažnja ili dete ne razume deo gradiva. Zaključna ocena 4 iz ovih predmeta često znači 3 sledeće godine i 1 u narednim godinama. Zašto? Zato što su ovo oblasti iz kojih ne možete imati “rupe” u znanju. Ako dete nije odlično savladalo tablicu množenja, kako će savladati složenije operacije iz matematike, fizike ili hemije? Ako nije naučilo osnovne reči na engleskom jeziku, kako će komunicirati na višem nivou koji zahteva svaki naredni razred? Mnogi ne razumeju važnost ove napomene i pomoć pružaju detetu tek kada ima jedinicu. Rana intervencija je jedan od ključnih faktora uspeha u učenju.

•  Gradivo osnovne škole ne bi trebalo da prosečnoj odrasloj osobi predstavlja problem. Ukoliko nemate dovoljno znanja, eto prilike da naučite nešto što se smatra osnovnim znanjem (mada nije uvek tako). Ovo je i aktivnost uz koju možete kvalitetno provoditi vreme sa svojom decom. Vaše angažovanje i zajedničko sticanje novih znanja ubediće dete da je obrazovanje zaista važno. Pogledajte Nastavni plan i program (javno je dostupan) ili udžbenike za narednu godinu. Uvedite dete u deo novog gradiva razgovorom, crtanim ili igranim filmom, klipovima sa jutjuba, itd. Detetu će biti mnogo lakše da prati nastavu ukoliko mu je deo gradiva poznat. To će mu dati i dodatno samopouzdanje.   Veoma je važno da dete ne “smarate”, već da nađete načina da na zabavan način zakorači u nova saznanja.  Nemojte pretvoriti slobono vreme u školu. Dete mora da se odmori i uživa u odmoru. Kasnije možete sa detetom proći kroz udžbenik, da vidi kako je organizovano gradivo. Ne preporučujem učenje iz školskih udžbenika u vezi sa ovom napomenom. Pogledajte: ODLIČAN SAJT SA BESPLATNIM ŠKOLSKIM LEKCIJAMA

• Hvalite dečji trud uvek. Radujte se otvoreno odličnom rezultatu, ali ne pokazujte razočaranje ukoliko izostane nakon uloženog truda.

• Pružite detetu emotivnu podršku. Dete ne može da uči ukoliko je pod velikim stresom: pritisak  roditelja da dobije određenu ocenu, loši odnosi sa vršnjacima, svađa i uopšte loša atmosfera u kući. Ne zaboravite da dete nema samo intelektualne potrebe, već i fizičke i emotivne. Veliki stres je i kada dođe do veće neravnoteže među njima.

Milena Mićić, mama i prosvetni radnik

VAŽNO:Nastavni plan i program (link) je za Republiku Srpsku. Besplatne lekcije  (link) su po Nastavnom planu i programu Srbije. Oni se najvećim delom poklapaju. Trebalo bi samo uzeti u obzir da osnovna škola organizovana u 9 razreda u Republici Srpskoj, a u Srbiji u 8. Dakle, Nastavni plan i program Republike Srpske za šesti razred odgovara lekcijama za peti razred u Srbiji. 

Ukoliko niste, pročitajte :ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE USPEŠAN UČENIK

ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE USPEŠAN ĐAK

Sve je više tekstova na internetu poput “ Moje dete nije odličan đak, ali je srećno” ili “ Moje dete nije odličan đak, ali je sportista/dobro/lepo vaspitano dete”. Izgleda da autori ovakvih tekstova ne mogu ni zamisliti dobro/srećno/spretno dete koje je odličan đak. Verovali ili ne, takva, harmonično razvijena deca postoje. To može biti i Vaše dete.

Dakle, Vaše dete bi moglo i trebalo da bude uspešan đak zato što…

•  je Nastavni plan i program pisan za decu sa prosečnom inteligencijom. Dakle, svako dete sa prosečnom inteligencijom može da bude odličan đak. Deca koja nisu odlični đaci neretko misle da su manje inteligentna, iako to često nije slučaj.

•   mu uspeh u školi može pružiti osećaj pojačanog samopouzdanja.

•   je to jedan od pokazatelja da se dete uspešno nosi sa obavezama.

• je to jedan od pokazatelja da dete nije apatično ili u stanju depresije.

•  je to jedan od pokazatelja da dete nema većih “rupa” u znanju.

•  su uspešni đaci manje podložni devijantnom ponašanju i delinkvenciji.

•  je veća verovatnoća da će upisati željenu školu/fakultet.

Ovo, naravno, važi za decu koja su uspešni đaci bez nezdravog pritiska roditelja. O tome kako da kao roditelj pomognete svom detetu da bude uspešan đak, pročitajte OVDE.

Milena Mićić. mama i prosvetni radnik