RADITE LI PO UDŽBENIKU ILI NPP-u? ZNAJU LI SVI NASTAVNICI OVO?

Na društvenim mrežama se među nastavnicima povela diskusija da li nastavnik iz predmeta Engleski jezik u 2. razredu osnovne škole u Srbiji može da oceni učenika nižom ocenom jer učenik ne demonstrira da zna kako se pišu reči na engleskom. Problem je što pisanje i čitanje nisu predviđeni NPP-om za ovaj razred.

 

Jedan broj nastavnika smatra da „od viška glava ne boli“ i da bi svaki nastavnik trebalo da ocenjuje u skladu sa svojim idejama o onome što je bitno. Očigledno je da jedan broj nastavnika ne razlikuje obrazovanje u formalnom, neformalnom i informalnom kontekstu. Da ne dužim, škole i nastavnici za koje je nadležno relevantno ministarstvo dužni su da se pridržavaju glavnog dokumenta na kom se temelji nastava u školi, a to je Nastavni plan i program (NPP). Sasvim je druga priča da li je NPP kvalitetno napisan. Logično je i poželjno izložiti učenike znanjima i veštinama koje ne predviđa NPP, ali samo na korist a ne na štetu učenika i njihovog uspeha. U neformalnom (npr. kursevi jezika) i informalnom (samostalno učenje) obrazovanju, naravno, moguće je raditi drugačije od škola u formalnom obrazovanju. 

„Glavni dokumenti na kojima se temelji nastava u formalnom obrazovanju su Nastavni plan i Nastavni program. Njima se određuju sadržaji, ciljevi, ishodi i vremenski okviri za realizaciju obrazovanja.“

Ipak, čini se da mnogi nastavnici koji rade u formalnom obrazovanju nisu svesni da je NPP osnovni školski dokument A NE UDŽBENIK. Ovo je posebno važno za nastavu stranih jezika, za koju se često koriste strani udžbenici i čiji se sadržaj ne poklapa u potpunosti sa zahtevima NPP-a za određeni razred.  Na primer, NPP za predmet ENGLESKI JEZIK za prvi i drugi razred osnovne škole u Srbiji (treći razred u Republici Srpskoj) izričito nalaže da se nastava fokusira na razvijanje veština govora i slušanja. Mnogi nastavnici uvode pisanje i čitanje, što nije problem ukoliko učenici imaju odlično razvijene veštine govora i slušanja za taj uzrast. U praksi se, pak, češće dešava da učenici nisu savladili osnove ove dve veštine a nastavnik traći dragoceno vreme na času tražeći od učenika da prepisuju reči sa table ili iz knjige. Ponekad se ide i u krajnost, pa se to što učenik ne zna kako se neka reč piše na engleskom u 2. razredu osnovne kažnjava nižom ocenom i tako se ovi učenici stavljaju u neravnopravni položaj u odnosu na učenike drugih nastavnika koji rade po propisima.  

Ovo bi oni koji obučavaju nastavnike morali da imaju na umu! 

Milena Mićić

Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?

Puno je negativnih komentara roditelja na vesti da je malo verovatno da će škole raditi kao pre epidemije. Očigledno je da većina onih koji komentarišu ove vesti preko društvenih mreža ŽELE da deca idu u školu KAO NEKAD a retki dodaju da bi trebalo i strogo poštovati standardne mere opreza.

Drage mame, bake, tetke (tate, dede, ujaci/stičevi ne diskutuju izgleda o ovome toliko kao mi ☺

Nažalost, virus ne haje mnogo za naše ŽELJE. Možemo mi da filozofiramo koliko hoćemo, kovid - 19 je realnost i moramo naći najbolje načine da se izborimo sa svim ovim: da sačuvamo zdravlje i živote i da deca dobiju što bolje obrazovanje. U ovom postu ću izneti svoje mišljenje o nekim komentarima a u drugom dati konkretne predloge kako da naša deca dobiju najbolje obrazovanje u datoj situaciji.

Najčešće primedbe su varijacije sledećih izjava: „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“, „Kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu.“, „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“„Deci je potrebna socijalizacija“, „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike“.

·         „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“

Ova odluka ne zavisi od VOLJE ili ŽELJE ministra, direktora škole ili učitelja. Odluka se donosi na osnovu procene epidemiološke situacije. Ministarstvo mora da se ponaša ODGOVORNO najpre prema bezbednosti dece, pa tek onda prema obrazovanju dece, da ima više razrađenih scenarija i da u septembru primeni onaj koji odgovara stanju epidemiološke situacije. Podaci ukazuju da raste broj dece bez hroničnih oboljenje na raspiratorima. Zamislite da se donese odluka da se ide u školu i da neko prethodno zdravo dete nastrada od virusa? Ko bi bio ODGOVORAN? Sasvim drugo pitanje je kako osigurati kvalitetno obrazovanje (ono ne mora da bude u školskim zgradama) ako situacija potraje. 

·         „Kako kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu?“

U najvećem broju slučajeva bazeni,  treninzi i kafići su na otvorenom. Deca idu na bazene, na treninge, u kafiće po svojoj volji i volji svojih roditelja. Ako se odluči da se u školu ide, to je obavezno, dakle, mimo volje i dece i njihovih roditelja. Govorimo o nekoliko sati u zatvorenom malom prostoru učionice, pet puta sedmično, gde ukoliko neko ima kovid, zaraza druge dece i nastavnika je skoro zagarantovana. Ne možete decu, posebno mlađu, kao životinje vezati za prostor od dva metra.

·         „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“

Nošenje maske smanjuje VEROVATNOĆU da zarazimo druge, a ne garantuje da se to neće desiti. Pitanje je i kako će deca izdržati da budu stalno pod maskama i da li je to zdravo za njih, te da li će to uticati na njihovo zdravlje. „Činjenica je da stalno i dugo nošenje zaštitnih maski dovodi do brojnih zdravstvenih problema, a neki od tih problema u budućnosti mogu značajno da ugroze zdravlje deteta. Takođe na tom delu kože se ubrazno razvijaju gljivice i alergije. Tu je i problem sa decom koja boluju od astme i imaju problema sa disanjem i raznim alergijama.  Ova deca nikako ne mogu nositi zaštitne maske, a naterati dete koje ima astmu da nekoliko sati dnevno nosi zaštitnu masku, može biti i opasno po detetov život.“

·         „Deci je potrebna socijalizacija.“

Tačno. Socijalizacija u školi može da bude i dobra i loša. Postoje načini da se deca socijalizuju i van škole. Nemaju drugara van škole? Zašto? To je pitanje za Vas i Vaše dete.

·         „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike.“

Uvek se razočaram kada čujem ovako nešto i kao roditelj i kao prosvetni radnik. Ogromna većina uspešnih učenika ima veliku podršku roditelja koji učestvuju u obrazovanju svoje dece svojim primerom, razgovorima u kući, parku...zajedničkim gledanjem edukativnih emisija, putovanjima, čitanjem knjiga, itd. Čak je i Tesla imao roditelje koji su ga podržavali u sticanju znanja.

Nastavnici nisu izabrali da ne rade u učionici i nisu nikako bili besposleni tokom onlajn nastave. Sve ovo je po prvi put prešlo najviše „preko njihovih leđa“. Šta više, bili su daleko zauzetiji neko u slučaju „klasične“ škole (odgovaranje na poruke i mejlove učenika, roditelja, direktora, Ministarstva, pregledanje domaćih zadataka, itd). Naravno, trebalo bi onlajn nastavu unaprediti i naći načine da nastavnici provode vreme sa učenicima "oflajn" na što bezbedniji način (npr. nastava u prirodi).

Dobra strana iskustva većine roditelja u podučavanju svoje dece je što sada retko ko sumnja u značaj i obim posla prosvetnog radnika u „klasičnim“ školama ☺

Kako da osnažite svoje dete protiv nasilnika

Možete li vi da sprečite vršnjačko nasilje i to da neko pokuša da maltretira vaše dete? Nažalost ne. Oduvek je bilo ljudi koji povređuju, a put vašeg deteta ponekad će se ukrstiti sa njihovim. Vaš cilj nije izolovati vaše dete, već mu pružiti podršku da razvije svest i veštine da se zaštiti kada je to potrebno i da potraži pomoć kada oseti da ne može sam da se izbori.

Zlostavljanje počinje u predškolskom uzrastu i dobija na značaju kako deca rastu. Najnovija istraživanja pokazuju da dugoročne posledice zlostavljanja uključuju veći rizik od depresije, anksioznosti, PTSP-a, zloupotrebe supstanci i samodestrukcije. 

 Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?

Direktno naučite svoje dete kako da poštuje sebe.

“Sada je moj red.”

“Hej, prestani.”

“Skloni ruke s mene.”

“Ne dozvoljavam da me tako zovu.”

Igrajte igre uloga i sa konkretnim situacijama maltretiranja

Ukažite svom detetu na to da nasilnik želi da izazove kod njega reakciju koja će učiniti da se on oseća moćnim, tako da su pokazivanje emocija i uzvraćanje borbe upravo ono čime se nasilnik hrani. Objasnite mu da, iako ne može da kontroliše nasilnika, uvek može da kontroliše sopstveni odgovor. Tako će u svakoj interakciji, u zavisnosti od toga kako reaguje, ili upaliti situaciju, ili je ublažiti.

Najbolja strategija je uvek čuvati sopstveno dostojanstvo i pustiti „nasilnika“ da čuva svoje – drugim rečima. Da biste to učinili, u izmišljenom sukobu tokom igre uloga, jednostavno recite nešto mirno kao:

“Znaš, jednostavno ću ignorisati taj komentar.”

“Mislim da trenutno moram nešto važnije da uradim.”

“Moraćeš da pronađeš drugačiji način da se zabaviš, ja imam pametnijeg posla.”

Naučite dete da broji do deset da ostane mirno, pogleda nasilnika u oči i kaže nešto ovako ili slično. Vežbajte sve dok vaše dete ne pokaže snažan, samopouzdan ton. Sve ovo, naravno, važi samo za verbalno maltretiranje.

Naučite decu da intervenišu kako bi sprečili zlostavljanje kada ga vide

Neka dete kaže: “Učitelj me je poslao da te pronađem.”

Pomoć – Nasilnici vole publiku, ali samo onu koja je na njihovoj strani. Privucite drugu decu na svoju stranu mašući im i vičući: “Potrebna nam je vaša pomoć.” I naravno, ako deluje da će sukob da eskalira, zovite nastavnika.

Ceo tekst pročitajte na: https://zelenaucionica.com/9-nacina-da-osnazite-svoje-dete-protiv-nasilnika/?script=lat

KAKO GOVORE BANJALUČANI

U VEĆEM DELU SRBIJE	U BANJALUCI
pantalone	hlače
pasulj	grah
naočare	naočale
pirinač	riža
merdevine	lotre
šargarepa	mrkva
promaja	propuh
zarezač	šiljalo
domaći zadatak	zadaća
Ide na privatne časove.	Ide na instrukcije.
razredni starešina	razrednik
sveska	teka
ćebe	deka
čaršav	plahta
poslužavnik	tacna
Izvod iz matične knjige rođenih	Rodni list
mesara	mesnica
kuče	cuko/ćuko
gvožđe	željezo
viršle Mrzi me.	hrenovke Ne da mi se.

Zbog migracija stanovništva, u Banjaluci možete čuti različite dijalekte srpskog jezika. Najveći broj građana govori ijekavskim, sa primesama hrvatskog vokabulara.
Ime svog grada Banjalučani pišu dvojako - kao jednu reč (Banjaluka) i kao dve (Banja Luka). U skladu sa tim vrše se i jezičke promene - u Banjaluci, ali i u Banjoj Luci (Univerzitet u Banjoj Luci). 

Pusti dete da bude dete a posle mu sugeriši da nije za školu

Dete bi trebalo da bude dete. Kakvo plivanje, kakav engleski kroz igru, kakve pesmice i pričice. Ima vremena za to. Šta će raditi u školi? Ajoj, ljudi, pustite decu da žive a svoje komplekse lečite sami!

Eto, ljudi moji, dete prođe na testiranju za prvi razred i baš se raduje polasku u školu! Pametnica mamina!

Ne zanima me šta moje dete uči u školi. To je zadatak njegov i njegove učiteljice. Moji roditelji nisu ni znali koji sam razred.

Moje je da ti stavim hranu na sto, da nisi go i bos. Za ostalo moraš da se sam izboriš. Život je borba i bolje je da se na to što pre navikneš. Neću ja da učim sa tobom! Ima neko ko je plaćen za to! Nemoj da cmizdriš ni da se žališ. Samo nemoj da me učiteljica zove da dolazim u školu. Neću da se žali na tvoje učenje i ponašanje.

Ne pada mi na pamet da ti plaćam privatne časove.  Ili jesi ili nisi za školu, nema tu pomoći. Kako Sava dobija petice? Ne tražim ja od tebe petice. Znam da ne možeš. Za dvojku ili trojku možeš. Bolje da me ne čekaš kod kuće posle roditeljskog. Imam ja za tebe poseban prut.

Šta je tu je. Rodila sam te pametnog ali ti nisi hteo da učiš. Sad odaberi neku srednju školu da što pre počneš da donosiš novac u kuću. Znaš li koliko je ovo tvoje dosadašnje školovanje mene koštalo novca i živaca? Vreme je da malo mislim i na sebe.

Pročitajte i:
PRAVA REFORMA OBRAZOVANJA NIJE SAMO REFORMA FORMALNOG OBRAZOVANJA 
VEĆ PRIMENA PRINCIPA CELOŽIVOTNOG UČENJA

KAKO DA VAŠE DETE BUDE USPEŠAN UČENIK

ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE USPEŠAN UČENIK?

Kako da pomognem detetu kada ne znam da čitam engleski?

Na internetu postoji mnoštvo besplatnih programa preko kojih možete čuti igovor reči ili većeg teksta. Preporučujem: https://ttsreader.com/

Korak 1: Kliknite na: https://ttsreader.com/
Korak 2: Izbrišite tekst koji služi za prikaz.
Korak 3: Ukucajte reč/tekst za čitanje. Pritisnite .

Napomena: U padajućim menijima (ispod "dugmića") možete odabrati izgovor i brzinu po ukusu (britanski, amaerički, ženski/muški glas, itd). Imate i opciju "very slow" - veoma sporo.

LISTA ENGLESKIH REČI I FRAZA ZA TREĆI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE U REPUBLICI SRPSKOJ

U Republici Srpskoj učenici počinju da uče engleski jezik kao obavezan predmet u trećem razredu. U nastavi se koriste  slikovnica kao udžbenik i radna sveska uz CD. Kako se učenici ocenuju od samog početka učenja engleskog, neki mali školarci su već obeshrabreni ocenama i roditelji žele da im pomognu da savladaju gradivo i da ne izgube motivaciju za dalje učenje.

S obzirom na to da nema pisanog teksta, na molbu nekoliko zainteresovanih roditelja  pripremila sam Listu reči i fraza koje se pominju u udžbeniku. 

Ne znate da čitate engleski? Kliknite na: Kako da pomognem detetu ako ne znam da čitam engleski?

1.       a – jedan, neki (neodređeni član, obično se ne prevodi)

2.       across - prekoputa

3.       again – opet, ponovo

4.       also – takođe

5.       animals - životinje

6.       armchair – fotelja

7.       Are you hungry? Da li si gladan/gladna?

8.       Are you thirsty? Da li si žedan/žedna?

9.       at school – u školi

10.   bag – torba

11.   basketball - košarka

12.   bathroom - kupatilo

13.   beautiful – prelepa

14.   bed - krevet

15.   bedroom

16.   behind – iza

17.   Belgrade – Beograd (akcenat je na „o“ -J

18.   big – veliki

19.   birthday – rođendan

20.   birthday cake – rođendanska torta

21.   black - crna

22.   blue – plava

23.   bread and butter – hleb i puter (sa puterom)

24.   book – knjiga

25.   bookstore – knjižara (gde se prodaju knjige)

26.   boring - dosadno

27.   boy – dečak

28.   Bravo! Bravo!

29.   brother – rođeni brat

30.   brown – braon, smeđe

31.   cake – kolač, torta

32.   Can you ski? Znaš li da skijaš? (Bukvalno: Možeš li da skijaš?)

33.   car – auto

34.   cartoon – crtani film

35.   cat – mačka

36.   chair – stolica

37.   chickens - pilići

38.   city - grad

39.   classroom – učionica

40.   cold - hladno

41.   colour – boja

42.   Come in! Uđi!

43.   computer – komjuter

44.   count - brojati

45.   cow - krava

46.   face – lice

47.   football - fudbal

48.   Dance! Pleši!

49.   desk – pisaći sto, školska klupa

50.   doctor – doktor

51.   dog - pas

52.   door – vrata

53.   Draw a book! Nacrtaj knjigu!

54.   dress - haljina

55.   Drink some milk! Popij mleka!

56.   duck - patka

57.   Excuse me! Izvinite (kada želimo da nešto pitamo i/ili privučemo pažnju).

58.   farm - farma

59.   father- otac

60.   favourite – omiljen

61.   fifteen - petnaest

62.   five – pet

63.   floor – pod

64.   flower - cvet

65.   four – četiri

66.   fourteen - četrnaest

67.   friend – prijatelj, drug

68.   funny – smešno, čudno

69.   eight – osam

70.   eleven – jedanaest

71.   game - igra

72.   garden – bašta, vrt

73.   Get up! Ustani (iz ležećeg položaja)!

74.   girl – devojčica

75.   go to the mountains – ići na planine

76.   go to the seaside – ići na more

77.   good – dobro

78.   Good morning! Dobro jutro!

79.   grandfather – deda

80.   grandmother – baba

81.   grandma - baka

82.   grandpa - deka

83.   great - sjajno

84.   green – zelena

85.   Happy birthday! Srećan rođendan!

86.   hat - šešir

87.   Have some orange juice! Posluži se sokom od pomorandže!

88.   he – on

89.   he is (he's) – On je

90.   He`s wearing shoes. (On) nosi cipele.

91.   He is sleeping. On spava.

92.   Hello! Zdravo!

93.   Help me! Pomozi mi.

94.   Her name is ...Njeno ime je....

95.   His name is ...Njegovo ime je ....

96.   How old are you? Koliko imaš godina.

97.   here – ovde

98.   Hi! Ćao!

99.   home – dom

100.                      horse - konj

101.                      hot – vrelo, vruće

102.                      house - kuća

103.                      Hurry! Požuri!

104.                      I – ja

105.                      I am (I'm) – Ja sam

106.                      I am eight. Imam osam godina.

107.                      I am thirsty/hungry. Ja sam žedan/gladan.

108.                      If you are happy ...Ako si srećan...

109.                      I have – (Ja) imam

110.                      I`ve got – (Ja) imam

111.                      I have to – (Ja) moram da...

112.                      I have to count again. Moram da brojim ponovo.

113.                      I know. Ja znam.

114.                      I like ...Ja volim/ Dopada mi se...

115.                      I love ...Volim/Obožavam...

116.                      in – u

117.                      in front of - ispred

118.                      in the classroom – u učionici

119.                      in the bedroom – u spavaćoj sobi

120.                      in the kitchen – u kuhinji

121.                      It`s cold. Hladno je.

122.                      It`s hot. Vruće je.

123.                      It`s Marko's birthday. Marku je rođendan.

124.                      It`s six o`clock. Šest je sati.

125.                      It`s time for a snack. Vreme je za užinu.

126.                      It`s time to go home. Vreme je da se ide kući.

127.                      It`s time to go to school. Vreme je da se ide u školu.

128.                      It`s twelve. Dvanaest je sati.

129.                      jacket – jakna

130.                      jeans - farmerke

131.                      Jump! Skači!

132.                      kitchen - kuhinja

133.                      knock – kucati 

134.                      lamp – lampa

135.                      Let`s eat! Hajde da jedemo!

136.                      Let`s go! Idemo!

137.                      Let`s play basketball! Hajde da igramo košarku!

138.                      live – živeti

139.                      living room – dnevna soba

140.                      Look! Pogledaj!

141.                      lots – puno

142.                      lots of toys – puno igračaka

143.                      many - puno

144.                      marker - marker

145.                      Marko's brother – Markov brat

146.                      Math – matematika

147.                      Merry Christmas! Srećan Božić!

148.                      milk - mleko

149.                      mother – majka

150.                      movie - film

151.                      my – moj, moja, moje, moji

152.                      my dear – draga moja

153.                      My name is Milan. Moje ime je Milan.

154.                      My favourite colour is red. Moja omiljena boja je crvena.

155.                      nine – devet

156.                      no – ne

157.                      notebook - sveska

158.                      Oh! O! (h se ne čita)

159.                      old - star

160.                      on – na

161.                      on the chair – na stolici

162.                      on the desk – na pisaćem stolu/na školskoj klupi

163.                      on the door – na vratima

164.                      on the floor – na podu

165.                      on the table – na stolu

166.                      one – jedan

167.                      open – otvoriti

168.                      Open the door! Otvori vrata!

169.                      over there - tamo

170.                      our – naš

171.                      park - park

172.                      party - žurka

173.                      pence – peniji (deo funte)

174.                      pencil - olovka

175.                      pet – kućni ljubimac

176.                      pig - svinja

177.                      play – igrati

178.                      playground - igralište

179.                      present - poklon

180.                      pupil – učenik, učenica

181.                      put – staviti

182.                      Put on your jacket! Obuci jaknu!

183.                      read - čitati

184.                      red – crvena

185.                      ride a bicycle – voziti bicikl

186.                      roof - krov

187.                      room - soba

188.                      sandwich – sendvič (d se ne izgovara)

189.                      school – škola

190.                      school bag – školska torba

191.                      see – saw – klackalica

192.                      Serbia - Srbija

193.                      seven – sedam

194.                      shoes - cipele

195.                      sister – rođena sestra

196.                      she - ona

197.                      she is (she's) – Ona je

198.                      She has – Ona ima

199.                      sheep – ovca

200.                      Show it! Pokaži to!

201.                      Sing! Pevaj!

202.                      sit - sedeti

203.                      six – šest

204.                      ski - skijati

205.                      skirt - suknja

206.                      sleep – spavati

207.                      slide - tobogan

208.                      small – mali

209.                      sofa – kauč

210.                      store – prodavnica

211.                      street – ulica

212.                      summer - leto

213.                      supermarket – supermarket

214.                      swim – plivati

215.                      swing – ljuljaška

216.                      table – sto

217.                      take – uzeti

218.                      Take off your jacket! Skini jaknu!

219.                      tall – visok

220.                      Take a blue marker! Uzmi plavi marker!

221.                      teacher – učitelj, nastavnik, profesor u srednjoj školi

222.                      ten – deset

223.                      tennis - tenis

224.                      T – shirt – majica kratkih rukava

225.                      Thank you! Hvala ti!

226.                      That`s good! To je dobro!

227.                      That`s great! To je sjajno!

228.                      That`s funny. To je smešno/čudno.

229.                      The USA – SAD

230.                      There is/are – Ima/postoji/nalazi se

231.                      There`s Milan! Eno Milana!

232.                      they - oni

233.                      thirteen - trinaest

234.                      this – ovo

235.                      this is – ovo je

236.                      three – tri

237.                      today - danas

238.                      too - takođe

239.                      toy – igračka

240.                      tree - drvo

241.                      twelve - dvanaest

242.                      two – dva

243.                      under – ispod

244.                      under the table – ispod stola

245.                      village – selo

246.                      visit – posetiti

247.                      volleyball /ˈvɒlibɔːl/- odbojka

248.                      wash - prati

249.                      Wash your face! Umij se!

250.                      watch TV – gledati TV

251.                      we – mi

252.                      we are – mi smo

253.                      we have – mi imamo

254.                      we live – mi živimo

255.                      Welcome! Dobro došli!

256.                      wear – nositi (na sebi)

257.                      wear pajamas – nositi pidžamu

258.                      with – sa

259.                      with me – sa mnom

260.                      with you – sa tobom, sa vama, sa Vama

261.                      what – šta

262.                      What time is it? Koliko je sati?

263.                      What's your name? Kako se zoveš?

264.                      What's your favourite colour? Koja je tvoja omiljena boja?

265.                      Where? Gde?

266.                      Where are you going? Kuda ideš?

267.                      Where is grandma? Gde je baka?

268.                      white - beo

269.                      why – zašto

270.                      yard - dvorište

271.                      yellow – žuta

272.                      yes - da

273.                      you – ti, vi, Vi

274.                      you are (You're) – Ti si, vi ste, Vi ste

275.                      You are late. Ti kasniš.

276.                      You are ten. Ti imaš deset godina.

277.                      your – tvoj

Pesmice:

58. There were ten in a bed
And the little one said
"Roll over, roll over"
So they all rolled over
And one fell out.

59. We wish you a merry Christmas

And a happy New Year!

60. Jingle bells, jingle bells
Jingle all the way,
Oh what fun it is to ride
In a one-horse open sleigh.

61. Old MacDonald had a farm
E-I-E-I-O
And on this farm he had a cow (dog, pig, sheep, duck)
E-I-E-I-O
With a moo-moo here
And a moo-moo there
Here a moo, there a moo
Everywhere a moo-moo
Old MacDonald had a farm
E-I-E-I-O

62. If you are happy and you know it

And you really want to show it

Clap your hands/Stamp yout feet/Turn around.

Milena Mićić