(NE)PEDAGOŠKI: Može li nastavnik da se duri na času?

Slušam decu iz komšiluka kako govore o svojoj nastavnici:

"Neka deca iz razreda bila su nemirna pa je nastavnica bez reči pisala na tabli a mi smo pepisivali. DURILA se ceo čas..."Sledeći čas je ocenjivala to što nije objasnila."

DVOJKA iz diktata iz ENGLESKOG jer učenik piše poluštampanim slovima?👀

Da li biste učenika, koji je tačno napisao reči na diktatu iz engleskog, kaznili dvojkom zato što je pisao poluštampanim slovima? Da li biste tu ocenu iskoristili da "petičaru" zaključite četvorku na kraju polugodišta/školske godine?Zašto? 

 "At Explore Learning, we believe that the content of what a child writes and the ability to read it should be the most important consideration when it comes to handwriting. Teaching joined-up handwriting can be beneficial to children as a part of their learning but it shouldn’t be forced if it is holding a child back and we encourage our tutors to use their judgment in this area. 

The best handwriting style is what works for your child as an individual. Your child should be comfortable writing it, they should be able to write at speed and most importantly another person should be able to read it – easily."

https://www.explorelearning.co.uk/blog/the-big-joined-up-handwriting-debate-explore-learning/

RADITE LI PO UDŽBENIKU ILI NPP-u? ZNAJU LI SVI NASTAVNICI OVO?

Na društvenim mrežama se među nastavnicima povela diskusija da li nastavnik iz predmeta Engleski jezik u 2. razredu osnovne škole u Srbiji može da oceni učenika nižom ocenom jer učenik ne demonstrira da zna kako se pišu reči na engleskom. Problem je što pisanje i čitanje nisu predviđeni NPP-om za ovaj razred.

 

Jedan broj nastavnika smatra da „od viška glava ne boli“ i da bi svaki nastavnik trebalo da ocenjuje u skladu sa svojim idejama o onome što je bitno. Očigledno je da jedan broj nastavnika ne razlikuje obrazovanje u formalnom, neformalnom i informalnom kontekstu. Da ne dužim, škole i nastavnici za koje je nadležno relevantno ministarstvo dužni su da se pridržavaju glavnog dokumenta na kom se temelji nastava u školi, a to je Nastavni plan i program (NPP). Sasvim je druga priča da li je NPP kvalitetno napisan. Logično je i poželjno izložiti učenike znanjima i veštinama koje ne predviđa NPP, ali samo na korist a ne na štetu učenika i njihovog uspeha. U neformalnom (npr. kursevi jezika) i informalnom (samostalno učenje) obrazovanju, naravno, moguće je raditi drugačije od škola u formalnom obrazovanju. 

„Glavni dokumenti na kojima se temelji nastava u formalnom obrazovanju su Nastavni plan i Nastavni program. Njima se određuju sadržaji, ciljevi, ishodi i vremenski okviri za realizaciju obrazovanja.“

Ipak, čini se da mnogi nastavnici koji rade u formalnom obrazovanju nisu svesni da je NPP osnovni školski dokument A NE UDŽBENIK. Ovo je posebno važno za nastavu stranih jezika, za koju se često koriste strani udžbenici i čiji se sadržaj ne poklapa u potpunosti sa zahtevima NPP-a za određeni razred.  Na primer, NPP za predmet ENGLESKI JEZIK za prvi i drugi razred osnovne škole u Srbiji (treći razred u Republici Srpskoj) izričito nalaže da se nastava fokusira na razvijanje veština govora i slušanja. Mnogi nastavnici uvode pisanje i čitanje, što nije problem ukoliko učenici imaju odlično razvijene veštine govora i slušanja za taj uzrast. U praksi se, pak, češće dešava da učenici nisu savladili osnove ove dve veštine a nastavnik traći dragoceno vreme na času tražeći od učenika da prepisuju reči sa table ili iz knjige. Ponekad se ide i u krajnost, pa se to što učenik ne zna kako se neka reč piše na engleskom u 2. razredu osnovne kažnjava nižom ocenom i tako se ovi učenici stavljaju u neravnopravni položaj u odnosu na učenike drugih nastavnika koji rade po propisima.  

Ovo bi oni koji obučavaju nastavnike morali da imaju na umu! 

Milena Mićić

Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?

Puno je negativnih komentara roditelja na vesti da je malo verovatno da će škole raditi kao pre epidemije. Očigledno je da većina onih koji komentarišu ove vesti preko društvenih mreža ŽELE da deca idu u školu KAO NEKAD a retki dodaju da bi trebalo i strogo poštovati standardne mere opreza.

Drage mame, bake, tetke (tate, dede, ujaci/stičevi ne diskutuju izgleda o ovome toliko kao mi ☺

Nažalost, virus ne haje mnogo za naše ŽELJE. Možemo mi da filozofiramo koliko hoćemo, kovid - 19 je realnost i moramo naći najbolje načine da se izborimo sa svim ovim: da sačuvamo zdravlje i živote i da deca dobiju što bolje obrazovanje. U ovom postu ću izneti svoje mišljenje o nekim komentarima a u drugom dati konkretne predloge kako da naša deca dobiju najbolje obrazovanje u datoj situaciji.

Najčešće primedbe su varijacije sledećih izjava: „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“, „Kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu.“, „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“„Deci je potrebna socijalizacija“, „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike“.

·         „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“

Ova odluka ne zavisi od VOLJE ili ŽELJE ministra, direktora škole ili učitelja. Odluka se donosi na osnovu procene epidemiološke situacije. Ministarstvo mora da se ponaša ODGOVORNO najpre prema bezbednosti dece, pa tek onda prema obrazovanju dece, da ima više razrađenih scenarija i da u septembru primeni onaj koji odgovara stanju epidemiološke situacije. Podaci ukazuju da raste broj dece bez hroničnih oboljenje na raspiratorima. Zamislite da se donese odluka da se ide u školu i da neko prethodno zdravo dete nastrada od virusa? Ko bi bio ODGOVORAN? Sasvim drugo pitanje je kako osigurati kvalitetno obrazovanje (ono ne mora da bude u školskim zgradama) ako situacija potraje. 

·         „Kako kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu?“

U najvećem broju slučajeva bazeni,  treninzi i kafići su na otvorenom. Deca idu na bazene, na treninge, u kafiće po svojoj volji i volji svojih roditelja. Ako se odluči da se u školu ide, to je obavezno, dakle, mimo volje i dece i njihovih roditelja. Govorimo o nekoliko sati u zatvorenom malom prostoru učionice, pet puta sedmično, gde ukoliko neko ima kovid, zaraza druge dece i nastavnika je skoro zagarantovana. Ne možete decu, posebno mlađu, kao životinje vezati za prostor od dva metra.

·         „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“

Nošenje maske smanjuje VEROVATNOĆU da zarazimo druge, a ne garantuje da se to neće desiti. Pitanje je i kako će deca izdržati da budu stalno pod maskama i da li je to zdravo za njih, te da li će to uticati na njihovo zdravlje. „Činjenica je da stalno i dugo nošenje zaštitnih maski dovodi do brojnih zdravstvenih problema, a neki od tih problema u budućnosti mogu značajno da ugroze zdravlje deteta. Takođe na tom delu kože se ubrazno razvijaju gljivice i alergije. Tu je i problem sa decom koja boluju od astme i imaju problema sa disanjem i raznim alergijama.  Ova deca nikako ne mogu nositi zaštitne maske, a naterati dete koje ima astmu da nekoliko sati dnevno nosi zaštitnu masku, može biti i opasno po detetov život.“

·         „Deci je potrebna socijalizacija.“

Tačno. Socijalizacija u školi može da bude i dobra i loša. Postoje načini da se deca socijalizuju i van škole. Nemaju drugara van škole? Zašto? To je pitanje za Vas i Vaše dete.

·         „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike.“

Uvek se razočaram kada čujem ovako nešto i kao roditelj i kao prosvetni radnik. Ogromna većina uspešnih učenika ima veliku podršku roditelja koji učestvuju u obrazovanju svoje dece svojim primerom, razgovorima u kući, parku...zajedničkim gledanjem edukativnih emisija, putovanjima, čitanjem knjiga, itd. Čak je i Tesla imao roditelje koji su ga podržavali u sticanju znanja.

Nastavnici nisu izabrali da ne rade u učionici i nisu nikako bili besposleni tokom onlajn nastave. Sve ovo je po prvi put prešlo najviše „preko njihovih leđa“. Šta više, bili su daleko zauzetiji neko u slučaju „klasične“ škole (odgovaranje na poruke i mejlove učenika, roditelja, direktora, Ministarstva, pregledanje domaćih zadataka, itd). Naravno, trebalo bi onlajn nastavu unaprediti i naći načine da nastavnici provode vreme sa učenicima "oflajn" na što bezbedniji način (npr. nastava u prirodi).

Dobra strana iskustva većine roditelja u podučavanju svoje dece je što sada retko ko sumnja u značaj i obim posla prosvetnog radnika u „klasičnim“ školama ☺

Kako da osnažite svoje dete protiv nasilnika

Možete li vi da sprečite vršnjačko nasilje i to da neko pokuša da maltretira vaše dete? Nažalost ne. Oduvek je bilo ljudi koji povređuju, a put vašeg deteta ponekad će se ukrstiti sa njihovim. Vaš cilj nije izolovati vaše dete, već mu pružiti podršku da razvije svest i veštine da se zaštiti kada je to potrebno i da potraži pomoć kada oseti da ne može sam da se izbori.

Zlostavljanje počinje u predškolskom uzrastu i dobija na značaju kako deca rastu. Najnovija istraživanja pokazuju da dugoročne posledice zlostavljanja uključuju veći rizik od depresije, anksioznosti, PTSP-a, zloupotrebe supstanci i samodestrukcije. 

 Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?

Direktno naučite svoje dete kako da poštuje sebe.

“Sada je moj red.”

“Hej, prestani.”

“Skloni ruke s mene.”

“Ne dozvoljavam da me tako zovu.”

Igrajte igre uloga i sa konkretnim situacijama maltretiranja

Ukažite svom detetu na to da nasilnik želi da izazove kod njega reakciju koja će učiniti da se on oseća moćnim, tako da su pokazivanje emocija i uzvraćanje borbe upravo ono čime se nasilnik hrani. Objasnite mu da, iako ne može da kontroliše nasilnika, uvek može da kontroliše sopstveni odgovor. Tako će u svakoj interakciji, u zavisnosti od toga kako reaguje, ili upaliti situaciju, ili je ublažiti.

Najbolja strategija je uvek čuvati sopstveno dostojanstvo i pustiti „nasilnika“ da čuva svoje – drugim rečima. Da biste to učinili, u izmišljenom sukobu tokom igre uloga, jednostavno recite nešto mirno kao:

“Znaš, jednostavno ću ignorisati taj komentar.”

“Mislim da trenutno moram nešto važnije da uradim.”

“Moraćeš da pronađeš drugačiji način da se zabaviš, ja imam pametnijeg posla.”

Naučite dete da broji do deset da ostane mirno, pogleda nasilnika u oči i kaže nešto ovako ili slično. Vežbajte sve dok vaše dete ne pokaže snažan, samopouzdan ton. Sve ovo, naravno, važi samo za verbalno maltretiranje.

Naučite decu da intervenišu kako bi sprečili zlostavljanje kada ga vide

Neka dete kaže: “Učitelj me je poslao da te pronađem.”

Pomoć – Nasilnici vole publiku, ali samo onu koja je na njihovoj strani. Privucite drugu decu na svoju stranu mašući im i vičući: “Potrebna nam je vaša pomoć.” I naravno, ako deluje da će sukob da eskalira, zovite nastavnika.

Ceo tekst pročitajte na: https://zelenaucionica.com/9-nacina-da-osnazite-svoje-dete-protiv-nasilnika/?script=lat

KAKO GOVORE BANJALUČANI

U VEĆEM DELU SRBIJE	U BANJALUCI
pantalone	hlače
pasulj	grah
naočare	naočale
pirinač	riža
merdevine	lotre
šargarepa	mrkva
promaja	propuh
zarezač	šiljalo
domaći zadatak	zadaća
Ide na privatne časove.	Ide na instrukcije.
razredni starešina	razrednik
sveska	teka
ćebe	deka
čaršav	plahta
poslužavnik	tacna
Izvod iz matične knjige rođenih	Rodni list
mesara	mesnica
kuče	cuko/ćuko
gvožđe	željezo
viršle Mrzi me.	hrenovke Ne da mi se.

Zbog migracija stanovništva, u Banjaluci možete čuti različite dijalekte srpskog jezika. Najveći broj građana govori ijekavskim, sa primesama hrvatskog vokabulara.
Ime svog grada Banjalučani pišu dvojako - kao jednu reč (Banjaluka) i kao dve (Banja Luka). U skladu sa tim vrše se i jezičke promene - u Banjaluci, ali i u Banjoj Luci (Univerzitet u Banjoj Luci). 

Pusti dete da bude dete a posle mu sugeriši da nije za školu

Dete bi trebalo da bude dete. Kakvo plivanje, kakav engleski kroz igru, kakve pesmice i pričice. Ima vremena za to. Šta će raditi u školi? Ajoj, ljudi, pustite decu da žive a svoje komplekse lečite sami!

Eto, ljudi moji, dete prođe na testiranju za prvi razred i baš se raduje polasku u školu! Pametnica mamina!

Ne zanima me šta moje dete uči u školi. To je zadatak njegov i njegove učiteljice. Moji roditelji nisu ni znali koji sam razred.

Moje je da ti stavim hranu na sto, da nisi go i bos. Za ostalo moraš da se sam izboriš. Život je borba i bolje je da se na to što pre navikneš. Neću ja da učim sa tobom! Ima neko ko je plaćen za to! Nemoj da cmizdriš ni da se žališ. Samo nemoj da me učiteljica zove da dolazim u školu. Neću da se žali na tvoje učenje i ponašanje.

Ne pada mi na pamet da ti plaćam privatne časove.  Ili jesi ili nisi za školu, nema tu pomoći. Kako Sava dobija petice? Ne tražim ja od tebe petice. Znam da ne možeš. Za dvojku ili trojku možeš. Bolje da me ne čekaš kod kuće posle roditeljskog. Imam ja za tebe poseban prut.

Šta je tu je. Rodila sam te pametnog ali ti nisi hteo da učiš. Sad odaberi neku srednju školu da što pre počneš da donosiš novac u kuću. Znaš li koliko je ovo tvoje dosadašnje školovanje mene koštalo novca i živaca? Vreme je da malo mislim i na sebe.

Pročitajte i:
PRAVA REFORMA OBRAZOVANJA NIJE SAMO REFORMA FORMALNOG OBRAZOVANJA 
VEĆ PRIMENA PRINCIPA CELOŽIVOTNOG UČENJA

KAKO DA VAŠE DETE BUDE USPEŠAN UČENIK

ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE USPEŠAN UČENIK?