Iako deklarativno
prihvaćeno i naglašeno i u strategijama
obrazovanja i Republike Srpske i Srbije, celoživotno učenje je koncept koji
nije jasan ni mnogim prosvetnim radnicima.
Kada sam u jednom upitniku u vezi sa delotvornošću nastave
engleskog jezika upotrebila termine neformalno i informalno obrazovanje, skoro
svi anketirani nastavnici su me pitali šta znače ti termini. I danas, kada
preko fejsbuka polemišemo o nastavi, situacija izgleda nije bitno drugačija.
Stoga, kada govorimo o reformi obrazovanja, većina nastavnika
i roditelja isključivo se fokusira na formalno obrazovanje (osnovna i srednja
škola, fakultet). I tu odmah nastanu nesporazumi, neretko praćeni vrlo
uvredljivim rečima.
Dakle, celoživotno učenje se odvija u okvirima formalnog
(osnovna i srednja škola, fakultet), neformalnog (kursevi) i informalnog
obrazovanja (samostalno učenje).
Formalno obrazovanje, zbog svoje kompleksnosti, prirodno
ide sporije u korak s vremenom i u manjoj meri uzima u obzir individualne
potrebe učesnika, kontekst u kom žive, ograničenja koja su im nametnuta,
početna znanja, motivaciju, itd. Ovo, naravno, ne znači da bi formalno
obrazovanje trebalo da stagnira! Međutim, zbog pomenutih karakteristika
formalnog obrazovanja, neophodna je dopuna u vidu neformalnog i informalnog
obrazovanja. Nerazumevanje ovoga utiče i na nerealno visoka očekivanja
javnosti od nastave u formalnom obrazovanju.
Konkretno, roditelji bi morali znati da učenici
neće dobiti zaokružena znanja u školi i da, ukoliko žele STVARNO obrazovanje,
učenici se moraju angažovati i van škole. Kod nas, u 21. veku, u digitalnoj
eri, nema opravdanja za neobrazovanje i svaljivanje sve krivice na nastavnike i
formalno obrazovanje. Ako roditelj želi da njegovo dete ima funkcionalno znaje
jezika, ne sme misliti da će ga dete dobiti u okviru nastave u školi. Ne mora
dete da ide na kurseve – može da jezik usvaja preko crtanih i drugih filmova,
edukativnih emisija, itd. Isti slučaj je sa svim drugim predmetima ( imate,
npr. sjajnih dokumentaraca i filmova preko kojih možete učiti istoriju i geografiju, odličnih besplatnih turorijala na jutjubu za fiziku, hemiju, matematiku...).
Lično, budućnost formalnog obrazovanja vidim u mentorskom
radu nastavnika i nastavnom planu i programu koji će biti vodič u snalaženju u
obilju informacija. Dakle, učenicima je potrebno da stručnjaci selektuju
najznačajnije informacije. Nastavnik
kao izvor znanja je zamenljiv u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja. Međutim,
kao mentor u osvajanju lavirinta znanja i životnih veština koji pruža
emotivnu podršku, verovatno će biti sve traženiji.
Milena Mićić
Нема коментара:
Постави коментар