За шта се залаже аутор овог блога?

• целоживотно учење (јединство формалног, неформалног и информалног образовања);
• развијање љубави према учењу на које се гледа као одговор на физичке, емотивне, интелектуалне и духовне потребе;
• развој критичког миш целож љења;
• персонализовано учење и рана интервенција;
• промоција општег образовања и информисаности;
• вишејезичност;
• путовања у иностранство као обавезан део високог образовања;
• одлично познавање матерњег језика, историје и културе народа ком индивидуа припада;
• промоција науке међу децом и младима;
• неговање културе сећања;
• поштовање других народа и њихових култура;
• подршка породици;
• емоционална писменост;
• финансијска писменост;
• еколошка писменост;
• добробит и заштита животиња
• едукација родитеља о њиховом значају за образовање деце;
• превенција вршњачког насиља;
• високи етички и образовни стандарди при одабиру просветних радника и особа на челу институција у вези са образовањем.
• психотерпија за наставнике пре почетка рада у настави;
• промоција организација које се рекламирају преко бесплатних обука и хуманитарних активности;
• Пратите објаве и на фејсбуку Боље образовање, боља Република Српска/БиХ
• 

ENGLESKI JEZIK: RAZUMEM DOSTA, ALI SLABO GOVORIM

Želite da najpre dobro govorite i razumete engleski, a da kasnije razvijate veštine pisanja i čitanja? Ne planirate da budete profesor engleskog ili prevodilac? Ako klimate glavom, ovaj tekst je za Vas.

Ukoliko razumete engleski jezik a niste zadovoljni svojom veštinom govora, niste izolovan slučaj. To se dešava iz više razloga, od kojih su neki:

-          učili ste engleski samo u školi i verovali ste da je to dovoljno;

-          upisali ste kurs engleskog i napustili ste ga jer niste bili zadovoljni brzinom i sadržajem kursa;  

-          niste bili motivisani da ga učite, tj. engleski za Vas nije imao lični značaj;

-          pokušavali ste sami, ali niste imali dovoljno discipline da održite ritam rada.

Da bi naredni pokušaj učenja bio delotvoran, samo uradite suprotno i verujte u suprotno ☺

Formalno obrazovanje nije najbolje mesto za usvajanje bilo kakve veštine. Da bi ste nešto zaista savladali, potrebna je sloboda da se greši. Što više grešite u školi, to Vam je niža ocena. Nije čudno što  niste razvili veštinu govora u školi. Više o „školskom“ engleskom pročitajte ovde: Da li engleski može da se nauči u školi?

Rezultati ulaznog pismenog testa (koje neke škole jezika uzimaju  kao jedini pokazatelj  nivoa znanja) nisu merilo veštine govora. Test može pokazati da je Vaš nivo engleskog za početni kurs,a da Vi znate mnogo više. Profesor engleskog koji razume proces učenja znaće kako da za relativno kratko vreme aktivira Vaše pasivno znanje i to će dovesti do fluentnosti u govoru. Za tako nešto nisu potrebni udžbenici, nije potrebno da deklamujete glagol to be u sadašnjem vremenu, da dosledno dodajete nastavak – (e)s na treće lice jednine glagola u Present Simple li da razlikujete pridev od priloga. To je važno, ali ne za onog ko nema fluentnosti u govoru ni u osnovnoj komunikaciji. Kada moj student ne govori tečno engleski, dobija od mene najpre kratke aktuelne i zanimljive tekstove i spisak najpotrebnijih fraza i reči za naše ljude za opštu komunikaciju. Nema eksplicitne gramatike, odmah pričamo. Učite da vozite bicikl tako što ga VOZITE, a ne tako što učite O BICIKLU. Tako je i sa jezikom. Paradoksalno, što god se manje insistira na tačnosti govora, to učenik tačnije govori (zadovoljan svojim komunikativnim veštinama koje ulivaju novo samopouzdanje). "Poliranje" se radi nakon završenih osnovnih radova.

Radite na unutrašnjoj motivaciji za učenje. Ona znači mnogo više od nametnute potrebe ili želje za znanjima i veštinama. Razmišljajte na koji način bi znanje engleskog moglo da Vas promeni na bolje kao ličnost. Da li biste bili komunikativniji, da li biste imali više samopouzdanja, na primer? Imajte stalno na umu razloge do kojih ste došli. Ako nema unutrašnje motivacije za učenje jezika, samo uzalud trošite novac i vreme. 

Angažujte profesora engleskog uz kog ćete zavoleti engleski jezik i steći disciplinu da samostalno unapređujete svoj govor putem interneta.

Milena Mićić  (O autoru )

Čekate bebu ili imate dete od tri godine ili manje? Želite li da Vam dete bude dvojezično još u detinjstvu? Pročitajte i: Zašto rana dvojezičnost i kako do nje?

Предлог за унапређење образовања: Чести кратки правописни диктати

У јавности се све више говори о елементарној неписмености наших ученика и студената, а неретко и факултетски образованих људи.

Постоје иницијативе да се уведу додатни часови српског језика у школе и на факултете. Министарство се правда недостатком средстава за реализацију такве идеје. Може ли се нешто учинити коришћењем оного што већ имамо?

ПРЕДЛОГ: Чести кратки правописни диктати који се не морају оцењивати 

Метод (за наставнике српског/учитеље/разредне старешине/родитеље):

1) На почетку године тражите да ученици донесу посебне свеске за диктат које ће стајати у школи. Овим ће се уштедети на времену око тражења свезака и ученици ће имати све диктате на једном месту.
2) Објасните ученицима да није "кул" правити правописне грешке. Има ефекта када им укажете кроз шалу како на то може да гледа потенцијална симпатија-:) Реците и да је у реду сада, док уче,  праве грешке, и да нећете толерисати никакво ругање. Нагласите да се ни Ви нисте родили научени.
3) Нека редар  пред сваки час српског језика подели свеске за диктат и провери да ли сви имају оловке. Искористите прве минуте часа да издиктирате неколико реченица у којима ученици најчешће греше.
4) Проверите правопис на табли. Ученици могу кориговати сами свој текст или разменити свеске са другом из клупе.
5) Нађите начина да вежба буде забавна (нпр. реченице могу да буду смешне, вицеви, познати цитати, итд)
6) На крају године, похвалите ученике за труд и напредак ма колико мали био. Мотивисаћете их да буду још бољи.

Ове вежбе се могу користити као "загревање" на сваком часу и не морају одузети више од неколико минута.

РОДИТЕЉИ МОГУ  НА СЛИЧАН НАЧИН ПРАКТИКОВАТИ ПРАВОПИСНЕ ДИКТАТЕ КОД КУЋЕ.

Predlog za unapređenje obrazovanja: Fokus na kritičko mišljenje

Kao i svaki student Anglistike, utrenirana sam da kritički razmišljam i da predstavljanjem logičke veze između ideja iznesem svoje argumente. Međutim, to nije bilo jednostavno s obzirom na to da sam odrasla na Balkanu  koji preferira da problem sagledava intuitivno i sa puno emocija.

Sećam se časa na kom smo dobili rezultate sa svog prvog eseja na engleskom. Nisam imala nikakvu sumnju da će moj rad biti ocenjen odličnom ocenom. U gimnaziji sam u trećoj i četvrtoj godinu dobijala petice na sastavima iz srpskog jezika, što nije bilo nimalo lako niti često. Zaprepastilo me je kad mi je rad vraćen sav išaran crvenom olovkom uz komentar “nejasno”. Upravo ta “nejasnost” odnosno mogućnost da se sastav tumači na više načina činilo je okosnicu onoga zbog čega su moji radovi u gimnaziji zavređivali najviše ocene. Trebalo mi je vremena da razumem da smo mi praktikovali kreativno pisanje koje je oblikovalo i moje mišljenje. Moj “egzaltiran” jezik nije imao ništa zajedničko sa očekivanim “hladnim” konciznim jezikom argumenata koji se očekivao od studenta.

Nakon dve godina studija moje ocene iz eseja su ličile na gimnazijske hvale. Na master studijama moja mentorka nije imala nijedan negativan komentar na moju argumentaciju koja je sledila iz uočenih i dokazanih uzročno – posledičnih veza.  Ukoliko bi ta veza u nekom delu izostala, nedvosmisleno sam je priznavala i ukazivala da za moj stav postoje određene indicije, a ne dokazane činjenice. To je ukratko osnova kritičnog mišljenja.

Izgleda da često zaboravljam koliko je i meni trebalo vremena da naučim da razmišljam na drugačiji način i da se pri iznošenju mišljenja distanciram najpre od ličnog stave prema uključenim osobama i događajima. Tako, i dalje bivam neugodno iznenađena kada pročitam neargumentovane komentare na neku vest, posebno ako je komentator prosvetni radnik. Ponekad uđem u raspravu na internetu i u najboljem slučaju nakon iznesenih svojih argumenata, dobijem komentar da sam bezobrazna-J . Onda mene obuzme bes i strah da bi takvi prosvetni radnici mogli da predaju mom detetu i tu moji argumenti skliznu u ogorčeni sarkazam.

Duboko sam ubeđena da je razvoj kritičkog mišljenja osnova za kvalitetno obrazovanje i napredak društva. Ono omogućava i sagledavanje suštine problema i daje osnovu za njihovo rešavanje.  To je suprotnost jalovim kritikama koje imaju za cilj da se da oduška sopstvenim frustracijama i usliši  želja za pažnjom i dramom. Zbog svega ovog smatram da bi se u obrazovanju, a posebno u obrazovanju nastavnika fokus morao staviti na kritičko mišljenje. Samo nastavnik sa razvijenim kritičkim mišljenjem može da uči nekog ovoj važnoj veštini.

Trebalo bi naglasiti da niko ne razmišlja kritički sve vreme i da na naše rasuđivanje utiču ushićenje,  bes, frustracije i naš daleko čuveni inat. Ipak, dobra vest je da možemo naučiti da kritički razmišljamo postavljajući sebi pitanja poput: ko je to rekao, da li je osoba autoritet za oblast o kojoj govori, šta je TAČNO rečeno, zbog čega je to rečeno, da li je to činjenica ili stav, da li su pružene sve činjenice, da li je saslušana i “druga strana”, itd. Ovo nikako ne umanjuje značaj koji ima kreativno pisanje i intuitivno zaključivanje, koje ja i dalje praktikujem tamo gde im je mesto.

Putovanja – Istanbul (2018) – kratke napomene

Verujem da nema pravog obrazovanja bez odličnog znanja barem jednog stranog jezika i bez putovanja.

U Istanbulu sam bila poslovno četiri dana u februaru, 2018. godine. Kao i pre svakog putovanja u novi grad, potrudila sam se da doživljaj ojačam informacijama od poznanika koji su tamo već bili i preko interneta. Pišem ovaj post da pomognem onima koji po prvi put putuju u ovaj grad da se lakše snađu u obilju informacija.  

Od izvora na našem jeziku, najviše sam se zadržala na blogu: http://www.ivanajerkov.com/ koji preporučujem posebno onima koji putuju sa limitiranim budžetom. Blog je odličan i devojka koja ga vodi mi je čak i preko fejsbuka odgovorila na neka pitanja. Ovaj moj kratki “vodič” može biti dopuna ažuriranim informacijama za ovu godinu i podacima o mestima o kojima nije pisano. 

Pored pomenutog bloga, koristilo mi je i gledanje nekoliko naših putopisa na jutjubu (potražite po ključnim rečima Istanbul, putopis). Naravno, mnogo više materijala dostupno je na engleskom jeziku.

O znamenitostima neću pisati jer te informacije možete lako pronaći na pomenutim i drugim mestima. 

Pre putovanja čitala sam Muzej nevinosti Orhana Pamuka i uz tu knjigu ušla u duh Istanbula druge polovine dvadesetog veka. Pišući ovu knjigu, Pamuk je planirao stvarni muzej koji je otvoren 2012. godine. Ako sa sobom ponesete knjigu, možete dobiti pečat na predviđenoj stranici u Muzeju i nećete platiti 30 lira, koliko košta ulaz. Ovo je i stajan poklon za prijatelje knjigoljupce. Stranica muzeja: http://en.masumiyetmuzesi.org/ 

NEKOLIKO KORISNIH INFORMACIJA ZA POČETNIKE

1.     Ukoliko imate srbijanski ili bosanski pasoš, viza Vam nije potrebna. Oni sa bosanskim pasošem mogu duže ostati u Turskoj.

2.     Istanbul nije u našoj vremenskoj zoni. Vreme tamo računajte kao +2 sata. Dakle, kad poletite iz Istanbula za npr. Sarajevo stići ćete pre nego što ste krenuli-J

3.      Valuta je turska lira. U Istanbulu ima menjačnica na svakom koraku i kurs je veoma sličan. Nemojte menjati novac u hotelima jer naplaćuju proviziju. Proverite kurs na internetu da znate šta da očekujete. Kada sam ja bila 1 evro je bio oko 4,67 lire, odnosno 1 lira je bila 0,4 konvertibilne marke.

4.     Retko ko govori dobro engleski jezik. Bolje naučite nekoliko ključnih reči na turskom. Bićete im i simpatični, pa ćete možda  i na proizvode i na usluge dobiti popust (Bujrum, sokak, konak, torba, saraj, taze, bajat, džami, kumpir, avli, inšaala, hajvan-J )

5.      Saobraćaj je veoma gust i vozi se prebrzo. Razmotrite opciju da idete na neke lokaciju taksijem, posebno ako žurite. Taksi nije skup u Istanbulu. Nisam imala neugodnih situacija, ali i pak pitajte koliko otprilike košta vožnja do određene destinacije. Većina taksista uključuje taksimetar, mada je moguće da neki voze nepotrebno dugo.

6.      Ponesite udobnu obuću za šetnju. Istanbul je sav u brdima i nisu sve ulice ravne.

7.       Pre puta proverite vremensku prognozu na: https://m.accuweather.com/en/tr/istanbul/318251/extended-weather-forecast/318251

8.       Čim dođete, nađite adekvatnu mapu grada. Pronađite sledeće referentne tačke:

Novi i stari deo evropskog Istanbula deli zaliv Zlatni rog (Golden Horn, Haliç) sa nekoliko mostova. Najpoznatiji most je Galata. Evropski deo Istanbula odvaja moreuz Bosfor od azijskog. Trg Taksim se nalazi u novom delu Istanbula. Na njega se nastavlja poznata ulica Istiklal. U blizini je i Muzej nevinosti Orhana Pamuka. U novom delu na obali Bosfora nađite palatu Dolmabahče. Idete u stari deo Istanbula da vidite Aja Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi palatu i Cisternu Baziliku, kao i  Egipatski i Veliki bazar (Grand Bazaar -Kapalıçarşı, Büyük Çarşı).

9.       “Pravi” ratluk možete kupiti u specijalizovanim radnjama ili na bazarima. Pravi se od meda umesto šećera. Skoro duplo je skuplji je od onog upakovanog i vredi ga kupiti. Preporučujem ga i kao poklon. Ne preporučujem upakovani ratluk!

10. Probajte čaj od jabuke. Preporučujem ga i kao poklon.

11. Na bazare idite ujutro. Ako nekom prodavcu budete prva mušterija, dobićete znatan popust jer veruju da prvi zadovoljni kupac donosi sreću.

12.  Kada se cenkate, na prvi iskazani iznos dajte svoju duplo nižu ponudu. Ponekad pristanu i na ponudu koja je trećina od prve cene.

13. Ukoliko želite da kupite kvalitetne odevne predmete od kože, evo kontakta: www.bestleatherfur.com, Berhan - +90 530 283 23 14. Ova osoba ima svoju fabriku odeće i odlično govori naš jezik. Ima puno prodavnica, od kojih su neke na Velikom bazaru. Ukoliko znate da se cenkate, bićete veoma zadovoljni odnosom kvaliteta i datog novca.

14. Hotel u kom sam ja bila zove se Hotel Point Taksim. Sve preporuke! http://www.pointhotel.com/point-hotel-taksim-home-page.aspx

15. Letela sam preko kompanije Turkish Airlines iz Sarajeva. Sve preporuke takođe! Karta je jeftinija ako je rezervišete direktno, preko interneta: https://www.turkishairlines.com/ 

16. Ni slučajno ne koristite mobilni prenos podataka u Turskoj! Veoma, veoma je skup!!!

Nemoguće je ne zaljubiti se u ovaj drevni grad - Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad, Istanbul.  Jedini grad na svetu na dva kontinenta, sa oko 15 miliona stanovnika, Istanbul očarava kombinacijom evropskog i azijskog šarma, tradicionalnog i modernog, svetskog i lokalnog.

Uzivajte u pesmama sa motivima Istanbula: https://www.youtube.com/watch?v=rQ7tMWOCQlM&list=PLG1ykiOPXSU8SLU5WNK4_PC6XURHRh7tI

Kako pomoći vaspitanom detetu?

Na dečijem igralištu prisustvujem sceni između dva dečaka od sedam i osam godina. Kao odgovor na ono što mu je mlađi dečak rekao,  stariji dečak, svom snagom udara mlađeg dečaka.

Ovo nije prvi put da prisustvujem ovakvom razvoju događaja. Stariji dečak, inače znatno sitnije građe, više je puta fizički nasrnuo da istog mlađeg i krupnijeg dečaka koji uporno ne želi da se tuče. Mlađi dečak plačući odlazi kući i ja  pitam „nasilnika“:

Ja: „A šta misliš, šta bi bilo da on tebe udari? Pogledaj koliki je, jednim udarcem bi mogao da te gadno povredi!“

Dečak me gleda uz mangupski osmeh:

„Ja znam da on mene neće nikada udariti!“

 Ja: (iznervirano): „Kako znaš?“

On: „On nikada nikog neće da udari. Takav je!“

Ja: „Misliš dobar je  i VASPITAN?“

Dečak gleda u zemlju, ne odgovara i dalje se smeši. Izgleda da sam u pravu i da je on toga svestan. I nije samo on takav.

Ovo mi je posebno upečatljivo jer gotovo svako nasilno današnje dete koje upoznam ne ističe se natprosečnim fizičkim izgledom za svoj uzrast. Koliko se sećam, kad sam ja bila dete, plašili smo se viših i krupnijih. Lečenje kompleksa tako rano? Ili ih roditelji uče da na ovaj način izlaze na kraj sa negativnom slikom o sebi?

Pitam roditelje „nevaspitane“ dece zbog čega dozvoljavaju ovakvo ponašanje. Većina izbegava odgovor. Nekoliko roditelja mi kaže da „ne želi da se meša u odnose svog deteta sa drugom decom“. Manji broj priznaje da vaspitavaju decu da budu takva jer smatraju da će biti žrtve ako ne budu takvi. Dakle, da udare umesto da pojasne, da se rugaju deci koja pokazuju emocije, veće znanje i razvijenije veštine, da agresijom demonstriraju svoju „snagu“ i tako zaplaše one kojih se, u stvari, PLAŠE. Stoga, nije iznenađujuće da su takva, agresivna deca često fizički sitnija i manje obrazovana, a često su  i njihovi roditelji bili žrtve vršnjačkog nasilja ili nedovoljno stimulativnog okruženja.

Ovaj i slični događaju teraju na razmišljanje da li greše roditelji koji se trude da vaspitaju svoju decu da poštuju druge, da brinu o osećanjima drugih, da se ne tuku, ne rugaju, da se pristojno ponašaju na javnom mestu, itd.  Da li je ovakvo „tradicionalno“ vaspitanje prevaziđeno, da li će doneti više štete nego koristi vaspitanoj deci? 

Ne želimo i ne smemo da ignorišemo tugu vaspitane dece kada iskuse verbalno ili fizičko nasilje vršnjaka jer smo odgovorni što ne odgovaraju istom ili drastičnijom merom. Vaspitana su da reaguju gandijevski.

Kada posvedočim o nevaspitanom ponašanju, pitam svoje dete da prokomentariše ponašanje i njegove uzroke. Ukoliko ne zna, ja „priskočim“. Sa razumevanjem pojava i uzroka, smanjuju se i negativna osećanja koje, dete, ni krivo ni dužno, može da ima o SEBI.

Često se fokusiram na ponašanje odraslih jer deca još imaju vremena da shvate pojam civilizovanog ponašanja i da se kasnije na funkcionalniji način nose sa kompleksima. Primera radi, juče smo prošli pored žene koja se mirno parkirala na trotoar parkinga iako je bilo više slobodnih mesta u neposrednoj blizini. Time je blokirala prolaz deci i roditeljima koji decu voze u kolicima. Moguća objašnjenjenja za dete:

1)   Žena ima povredu mozga, pa nije svesna šta radi.

2)   Nije upoznata sa saobraćajnom kulturom.

3)   Upoznata je sa saobraćajnom kulturom, ali je ignoriše – primitivka/prostakuša/seljančura (negativne pojave je veoma bitno nazvati pravim imenom).

Kada želimo da naša deca budu lepo vaspitana, moramo biti svesni da se dete upravo zbog toga može osećati glupo, izigrano i neprilagođeno. Dužnost svakog roditelja je da pripremi dete za realan život i mislim da je greška prećutati da su nevaspitani i nekulturni pojedinci sve češća pojava. Stoga, vaspitana deca moraju razvijati veštine ophođenja sa nevaspitanom decom, a kasnije takvim nekulturnim i necivilizovanim odraslim ljudima. Ovo je veoma važno jer bi se u suprotnom vaspitano dete moglo pretvoriti u žrtvu lepog vaspitanja. 

Milena Mićić, mama i prosvetni radnik

Како до ране двојезичности?

ДВОЈЕЗИЧНА ДЕЦА је  блог првенствено намењен родитељима и наставницима страних језика који се интересују за језички развој двојезичне деце. Иако се блог бави различитим темама у вези са билингвизмом, фокус је на развоју језичких вештина код деце која паралелно усвајају српски и енглески језик на српском говорном подручју. Колико је мени познато, овај блог је први ове врсте у  Босни и Херцеговини.

Циљ овог блога је подршка афирмацији двојезичности у нашој средини кроз преношење научно доказаних чињеница, ставова стручњака, те личних увида о важности и предностима двојезичности. Овим ћу покушати да премостим јаз имеђу академске заједнице и шире стручне и лаичке јавности.