Plate
prosvetih radnika koje vređaju dostojanstvo čoveka, nerazumevanje i nedovoljno
poštovanje koje prema prosveti pokazuju učenici, roditelji i šira javnost,
ubeđenost da postoji zla namera da se kvalitet obrazovanja sruši kako bi se
lakše manipulisalo neobrazovanom masom i obezbedio stalni priliv jeftine radne
snage, sumnja u moderne načine podučavanja, nostalgija za nekim boljim danima –
sve su to nedoumice sa kojima se susreće gotovo svaki nastavnik.
Kada
sam odlučila da budem prosvetni radnik (imala sam 10 godina), čini mi se da mi
je bilo jasno da će taj moj izbor značiti i finansijske teškoće (brzo su stigle
devedesete). Kako sam shvatila da moja sreća ne zavisi od onoga što se može
kupiti novcem, ali i da kao čovek imam osnovne potrebe na koje će se nadovezati potrebe moje
porodice, odabrala sam da budem profesor engleskog jezika jer mi to nudi širu mogućnost
izbora. Kao strasni obožavalac jezika,
filozofije, psihologije i književnosti, shvatila sam da jedino studije
engleskog jezika mogu, u mom slučaju, da zadovolje i moje potrebe i želje, a
sve ostalo mogu sa studiraju oni koji su dovoljno finansijki „obezbeđeni“ da ne
moraju živeti od plate.
Kao "odlikaš" u Šabačkoj gimnaziji bez problema sam upisala i završila studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uspela sam i da dobijem vizu za šestomesečno stručno usavršavanje u Veliko Britaniji, što nije bilo nimalo lako. Tamo sam imale i priliku da vidim neke prednosti i mane njihovog obrazovnog sistema. Tokom svog školovanja u formalnom obrazovanju imala sam čast da mi predaju učiteljica i profesori koji su me najpre svojom ličnošću inspirisali da i sama postanem prosvetni radnik, a potom i da inkorporiram u svoj nastavnički poziv ono što sam od njih naučila. Nažalost, imala sam prilike da posvedočim i o postojanju onih zbog kojih vam se, ako ne razmišljate kritički, može ogaditi škola, pa i kompletno obrazovanje (znate one večito ogorčene, sarkastične, maliciozne, pune predrasuda, sa neažuriranim stručnim znanjima i informacijama na polju razvoja pedagodije i psihologije, itd - "Hej, nismo mi krivi što ste napravili pogrešne životne izbore. Mi čak i ne želimo biti na vašim časovima. Mi smo osuđeni na vas!", viče učenik/student u meni).
Da postoje ozbiljni problemi u prosveti u Srbiji, uverila sam se radeći i kao nastavnik u jednoj osnovnoj školi. Iz tog iskustva sagledala sam značaj uprave u školstvu i koliko je važno da direktor škole ima adekvatno obrazovanje, neupitnu diplomu, poštovanje kolega, učenika i svojih sugrađana, stabilno psihičko stanje i da nema dosije u policiji. Par godina sam sa mnogobrojnim kolegama i koleginicama pokušavala da "ispravljam krive Drine", a onda sam spakovala kofere i kao delfini iz Adamsovog dela Autostoperski vodič kroz galaksiju ,otišla uz pozdrav: " So long and thanks for all the fish!"Nisam smela sebi da dozvolim da postanem sarkastična i ogorčena i tako nekoj drugoj deci ogadim obrazovanje, pošaljem poruku da se pošten rad ne isplati i da nemamo izbora.
Kao "odlikaš" u Šabačkoj gimnaziji bez problema sam upisala i završila studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uspela sam i da dobijem vizu za šestomesečno stručno usavršavanje u Veliko Britaniji, što nije bilo nimalo lako. Tamo sam imale i priliku da vidim neke prednosti i mane njihovog obrazovnog sistema. Tokom svog školovanja u formalnom obrazovanju imala sam čast da mi predaju učiteljica i profesori koji su me najpre svojom ličnošću inspirisali da i sama postanem prosvetni radnik, a potom i da inkorporiram u svoj nastavnički poziv ono što sam od njih naučila. Nažalost, imala sam prilike da posvedočim i o postojanju onih zbog kojih vam se, ako ne razmišljate kritički, može ogaditi škola, pa i kompletno obrazovanje (znate one večito ogorčene, sarkastične, maliciozne, pune predrasuda, sa neažuriranim stručnim znanjima i informacijama na polju razvoja pedagodije i psihologije, itd - "Hej, nismo mi krivi što ste napravili pogrešne životne izbore. Mi čak i ne želimo biti na vašim časovima. Mi smo osuđeni na vas!", viče učenik/student u meni).
Da postoje ozbiljni problemi u prosveti u Srbiji, uverila sam se radeći i kao nastavnik u jednoj osnovnoj školi. Iz tog iskustva sagledala sam značaj uprave u školstvu i koliko je važno da direktor škole ima adekvatno obrazovanje, neupitnu diplomu, poštovanje kolega, učenika i svojih sugrađana, stabilno psihičko stanje i da nema dosije u policiji. Par godina sam sa mnogobrojnim kolegama i koleginicama pokušavala da "ispravljam krive Drine", a onda sam spakovala kofere i kao delfini iz Adamsovog dela Autostoperski vodič kroz galaksiju ,otišla uz pozdrav: " So long and thanks for all the fish!"Nisam smela sebi da dozvolim da postanem sarkastična i ogorčena i tako nekoj drugoj deci ogadim obrazovanje, pošaljem poruku da se pošten rad ne isplati i da nemamo izbora.
Danas
radim posao koji volim, a i dalje uživam u svojim hobijima - internet mi nudi bezbroj mogućnosti da se
gotovo besplatno edukujem u oblasti koja me zanima. Na predavanja generalno
dolazim sa puno elena i sa radošću delim sa đacima i studentima najnovije
inspirativne edukativne materijale na engleskom jeziku. Koristim prednosti modernog sistema podučavanja u kombinaciji sa dokazano dobrim "tradicionalnim". Razmišljam o onome što
mi đaci/studenti govore – često su to sjajni uvidi. Neopisivo me raduje „iskra“ radoznalosti
i želje za učenjem u očima onih do kojih sam uspela da doprem. I znam da ću
istrajnošću i strpljivošću „stići“ do mnogih. Još uvek ne mogu do svih – možda je
to nerealno očekivanje, a možda zahteva više znanja, truda i strpljenja. Osećam
poštovanje prema meni i mom radu , a to znači još veću odgovornost. Posebno se bavim odraslima koji su do sada bili neuspešni u učenju jezika, kao i decom predškolskog uzrasta. Iskrena posvećenost se ipak na duže staze isplati. Osećam se ispunjenom što mogu nekome da pomognem da oseti radost učenja i usvajanja jezika. Ne manjkaju ni ponude za posao iako je broj kolega na Birou trocifren.
Majka sam i supruga. Nastojim da kod svoga deteta razvijem prirodnu potrebu za učenjem u najširem smislu i da ga držim podalje od "crno - belog" pogleda na svet. Verujem da dete najpre usvaja ono što vidi u svojoj porodici, tako da moje dete raste u domu u kom se puno smeje, igra, kritični raspravlja, ne govori ružno o drugima, u kom se svakodnevno čitaju knjige i gledaju obrazovne emisije. Svaki dan me zadivi onim što je "pokupio" onako usput: visokom emocionalnom i socijalnom inteligencijom, engleskim jezikom, informacijama koje ukazuju na visok stepen opšteg znanja za njegov uzrast. Već mi sada izgleda da je malo verovatno da će neka " zla namera da se kvalitet obrazovanja sruši" imati uticaja na njega, da će biti deo "neobrazovane mase kojom će se lako manipulisati" ili jeftina radna snaga nekom zlom poslodavcu. Naravno, mnogo ipak zavisi od njega.
Нема коментара:
Постави коментар