LISTA ENGLESKIH REČI I FRAZA ZA TREĆI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE U REPUBLICI SRPSKOJ

U Republici Srpskoj učenici počinju da uče engleski jezik kao obavezan predmet u trećem razredu. U nastavi se koriste  slikovnica kao udžbenik i radna sveska uz CD. Kako se učenici ocenuju od samog početka učenja engleskog, neki mali školarci su već obeshrabreni ocenama i roditelji žele da im pomognu da savladaju gradivo i da ne izgube motivaciju za dalje učenje.

S obzirom na to da nema pisanog teksta, na molbu nekoliko zainteresovanih roditelja  pripremila sam Listu reči i fraza koje se pominju u udžbeniku. 

Ne znate da čitate engleski? Kliknite na: Kako da pomognem detetu ako ne znam da čitam engleski?

1.       a – jedan, neki (neodređeni član, obično se ne prevodi)

2.       across - prekoputa

3.       again – opet, ponovo

4.       also – takođe

5.       animals - životinje

6.       armchair – fotelja

7.       Are you hungry? Da li si gladan/gladna?

8.       Are you thirsty? Da li si žedan/žedna?

9.       at school – u školi

10.   bag – torba

11.   basketball - košarka

12.   bathroom - kupatilo

13.   beautiful – prelepa

14.   bed - krevet

15.   bedroom

16.   behind – iza

17.   Belgrade – Beograd (akcenat je na „o“ -J

18.   big – veliki

19.   birthday – rođendan

20.   birthday cake – rođendanska torta

21.   black - crna

22.   blue – plava

23.   bread and butter – hleb i puter (sa puterom)

24.   book – knjiga

25.   bookstore – knjižara (gde se prodaju knjige)

26.   boring - dosadno

27.   boy – dečak

28.   Bravo! Bravo!

29.   brother – rođeni brat

30.   brown – braon, smeđe

31.   cake – kolač, torta

32.   Can you ski? Znaš li da skijaš? (Bukvalno: Možeš li da skijaš?)

33.   car – auto

34.   cartoon – crtani film

35.   cat – mačka

36.   chair – stolica

37.   chickens - pilići

38.   city - grad

39.   classroom – učionica

40.   cold - hladno

41.   colour – boja

42.   Come in! Uđi!

43.   computer – komjuter

44.   count - brojati

45.   cow - krava

46.   face – lice

47.   football - fudbal

48.   Dance! Pleši!

49.   desk – pisaći sto, školska klupa

50.   doctor – doktor

51.   dog - pas

52.   door – vrata

53.   Draw a book! Nacrtaj knjigu!

54.   dress - haljina

55.   Drink some milk! Popij mleka!

56.   duck - patka

57.   Excuse me! Izvinite (kada želimo da nešto pitamo i/ili privučemo pažnju).

58.   farm - farma

59.   father- otac

60.   favourite – omiljen

61.   fifteen - petnaest

62.   five – pet

63.   floor – pod

64.   flower - cvet

65.   four – četiri

66.   fourteen - četrnaest

67.   friend – prijatelj, drug

68.   funny – smešno, čudno

69.   eight – osam

70.   eleven – jedanaest

71.   game - igra

72.   garden – bašta, vrt

73.   Get up! Ustani (iz ležećeg položaja)!

74.   girl – devojčica

75.   go to the mountains – ići na planine

76.   go to the seaside – ići na more

77.   good – dobro

78.   Good morning! Dobro jutro!

79.   grandfather – deda

80.   grandmother – baba

81.   grandma - baka

82.   grandpa - deka

83.   great - sjajno

84.   green – zelena

85.   Happy birthday! Srećan rođendan!

86.   hat - šešir

87.   Have some orange juice! Posluži se sokom od pomorandže!

88.   he – on

89.   he is (he's) – On je

90.   He`s wearing shoes. (On) nosi cipele.

91.   He is sleeping. On spava.

92.   Hello! Zdravo!

93.   Help me! Pomozi mi.

94.   Her name is ...Njeno ime je....

95.   His name is ...Njegovo ime je ....

96.   How old are you? Koliko imaš godina.

97.   here – ovde

98.   Hi! Ćao!

99.   home – dom

100.                      horse - konj

101.                      hot – vrelo, vruće

102.                      house - kuća

103.                      Hurry! Požuri!

104.                      I – ja

105.                      I am (I'm) – Ja sam

106.                      I am eight. Imam osam godina.

107.                      I am thirsty/hungry. Ja sam žedan/gladan.

108.                      If you are happy ...Ako si srećan...

109.                      I have – (Ja) imam

110.                      I`ve got – (Ja) imam

111.                      I have to – (Ja) moram da...

112.                      I have to count again. Moram da brojim ponovo.

113.                      I know. Ja znam.

114.                      I like ...Ja volim/ Dopada mi se...

115.                      I love ...Volim/Obožavam...

116.                      in – u

117.                      in front of - ispred

118.                      in the classroom – u učionici

119.                      in the bedroom – u spavaćoj sobi

120.                      in the kitchen – u kuhinji

121.                      It`s cold. Hladno je.

122.                      It`s hot. Vruće je.

123.                      It`s Marko's birthday. Marku je rođendan.

124.                      It`s six o`clock. Šest je sati.

125.                      It`s time for a snack. Vreme je za užinu.

126.                      It`s time to go home. Vreme je da se ide kući.

127.                      It`s time to go to school. Vreme je da se ide u školu.

128.                      It`s twelve. Dvanaest je sati.

129.                      jacket – jakna

130.                      jeans - farmerke

131.                      Jump! Skači!

132.                      kitchen - kuhinja

133.                      knock – kucati 

134.                      lamp – lampa

135.                      Let`s eat! Hajde da jedemo!

136.                      Let`s go! Idemo!

137.                      Let`s play basketball! Hajde da igramo košarku!

138.                      live – živeti

139.                      living room – dnevna soba

140.                      Look! Pogledaj!

141.                      lots – puno

142.                      lots of toys – puno igračaka

143.                      many - puno

144.                      marker - marker

145.                      Marko's brother – Markov brat

146.                      Math – matematika

147.                      Merry Christmas! Srećan Božić!

148.                      milk - mleko

149.                      mother – majka

150.                      movie - film

151.                      my – moj, moja, moje, moji

152.                      my dear – draga moja

153.                      My name is Milan. Moje ime je Milan.

154.                      My favourite colour is red. Moja omiljena boja je crvena.

155.                      nine – devet

156.                      no – ne

157.                      notebook - sveska

158.                      Oh! O! (h se ne čita)

159.                      old - star

160.                      on – na

161.                      on the chair – na stolici

162.                      on the desk – na pisaćem stolu/na školskoj klupi

163.                      on the door – na vratima

164.                      on the floor – na podu

165.                      on the table – na stolu

166.                      one – jedan

167.                      open – otvoriti

168.                      Open the door! Otvori vrata!

169.                      over there - tamo

170.                      our – naš

171.                      park - park

172.                      party - žurka

173.                      pence – peniji (deo funte)

174.                      pencil - olovka

175.                      pet – kućni ljubimac

176.                      pig - svinja

177.                      play – igrati

178.                      playground - igralište

179.                      present - poklon

180.                      pupil – učenik, učenica

181.                      put – staviti

182.                      Put on your jacket! Obuci jaknu!

183.                      read - čitati

184.                      red – crvena

185.                      ride a bicycle – voziti bicikl

186.                      roof - krov

187.                      room - soba

188.                      sandwich – sendvič (d se ne izgovara)

189.                      school – škola

190.                      school bag – školska torba

191.                      see – saw – klackalica

192.                      Serbia - Srbija

193.                      seven – sedam

194.                      shoes - cipele

195.                      sister – rođena sestra

196.                      she - ona

197.                      she is (she's) – Ona je

198.                      She has – Ona ima

199.                      sheep – ovca

200.                      Show it! Pokaži to!

201.                      Sing! Pevaj!

202.                      sit - sedeti

203.                      six – šest

204.                      ski - skijati

205.                      skirt - suknja

206.                      sleep – spavati

207.                      slide - tobogan

208.                      small – mali

209.                      sofa – kauč

210.                      store – prodavnica

211.                      street – ulica

212.                      summer - leto

213.                      supermarket – supermarket

214.                      swim – plivati

215.                      swing – ljuljaška

216.                      table – sto

217.                      take – uzeti

218.                      Take off your jacket! Skini jaknu!

219.                      tall – visok

220.                      Take a blue marker! Uzmi plavi marker!

221.                      teacher – učitelj, nastavnik, profesor u srednjoj školi

222.                      ten – deset

223.                      tennis - tenis

224.                      T – shirt – majica kratkih rukava

225.                      Thank you! Hvala ti!

226.                      That`s good! To je dobro!

227.                      That`s great! To je sjajno!

228.                      That`s funny. To je smešno/čudno.

229.                      The USA – SAD

230.                      There is/are – Ima/postoji/nalazi se

231.                      There`s Milan! Eno Milana!

232.                      they - oni

233.                      thirteen - trinaest

234.                      this – ovo

235.                      this is – ovo je

236.                      three – tri

237.                      today - danas

238.                      too - takođe

239.                      toy – igračka

240.                      tree - drvo

241.                      twelve - dvanaest

242.                      two – dva

243.                      under – ispod

244.                      under the table – ispod stola

245.                      village – selo

246.                      visit – posetiti

247.                      volleyball /ˈvɒlibɔːl/- odbojka

248.                      wash - prati

249.                      Wash your face! Umij se!

250.                      watch TV – gledati TV

251.                      we – mi

252.                      we are – mi smo

253.                      we have – mi imamo

254.                      we live – mi živimo

255.                      Welcome! Dobro došli!

256.                      wear – nositi (na sebi)

257.                      wear pajamas – nositi pidžamu

258.                      with – sa

259.                      with me – sa mnom

260.                      with you – sa tobom, sa vama, sa Vama

261.                      what – šta

262.                      What time is it? Koliko je sati?

263.                      What's your name? Kako se zoveš?

264.                      What's your favourite colour? Koja je tvoja omiljena boja?

265.                      Where? Gde?

266.                      Where are you going? Kuda ideš?

267.                      Where is grandma? Gde je baka?

268.                      white - beo

269.                      why – zašto

270.                      yard - dvorište

271.                      yellow – žuta

272.                      yes - da

273.                      you – ti, vi, Vi

274.                      you are (You're) – Ti si, vi ste, Vi ste

275.                      You are late. Ti kasniš.

276.                      You are ten. Ti imaš deset godina.

277.                      your – tvoj

Pesmice:

58. There were ten in a bed
And the little one said
"Roll over, roll over"
So they all rolled over
And one fell out.

59. We wish you a merry Christmas

And a happy New Year!

60. Jingle bells, jingle bells
Jingle all the way,
Oh what fun it is to ride
In a one-horse open sleigh.

61. Old MacDonald had a farm
E-I-E-I-O
And on this farm he had a cow (dog, pig, sheep, duck)
E-I-E-I-O
With a moo-moo here
And a moo-moo there
Here a moo, there a moo
Everywhere a moo-moo
Old MacDonald had a farm
E-I-E-I-O

62. If you are happy and you know it

And you really want to show it

Clap your hands/Stamp yout feet/Turn around.

Milena Mićić

MOJE DETE IMA PROBLEM SA ENGLESKIM JEZIKOM U ŠKOLI. KAKO DA MU POMOGNEM?

1.      Razumevanje korena problema.

Naučno je dokazano da je rano detinjstvo optimalni period za usvajanje jezika. Vaše dete pre škole nije bilo izloženo engleskom jeziku? Nije gledalo crtane filmove na engleskom i/ili nije pohađalo nikakve kurseve? Ukoliko je odgovor potvrdan, sasvim je moguće da će dete imati manjih ili većih teškoća u školi u kojoj se greške (koje su obavezan deo učenja) kažnjavaju ocenom i/ili osećanjem nelagode. Budite sigurni da u većini odeljenja barem polovina broja učenika ima veće ili manje predznanje.

Jezik ne može da se „nabuba“ i tu ne može biti „rupa u znanju“. Ukoliko Vaše dete na kraju godine ima četvorku, sledeće godine će to najverovatnije biti trojka, a naredne jedinica.  

U Republici Srpskoj, samo u trećem razredu se radi na razvoju veština slušanja i govora. Već od četvrtog, radi se na sve četiri veštine: govor, slušanje, čitanje i pisanje. Mnogo je teže savlađivati sve četiri veštine istovremeno. Dakle, ukoliko dete ne razume i ne govori engleski na odgovarajućem nivou, očekivano je da će imati problema sa čitanjem i pisanjem.

Najčešći problem kod dece viših razreda je siromašan rečnik. Nauče da tačno pročitaju tekst, nauče napamet prevod, nabubaju gramatička pravila, nauče napamet šta da napišu na zadatu temu na testu i to neki nastavnici nagrađuju peticom. Ipak, oni ne mogu da komuniciraju ni na osnovnom nivou.

Takođe, jedan broj dece sa odličnim predznanjem, pokušava da „živi na staroj slavi“ i ne nadograđuje svoje znanje blagovremeno. Tako, u višim razredima odlično govore i razumeju engleski, ali ne ulažu trud u čitanje i pisanje. Rezultat – niža ocena, pad samopouzdanja i motivacije za učenje.

Jedan deo dece ima problem s pažnjom, pa ne upamti/ne prati uputstva za popunjavanje testa.

Jednom broju dece sa odličnim znanjem engleskog, loše idu pismeni testovi jer ne razumeju šta se od njih traži (kao kad od nekog ko vozi bicikl tražite da objasni kako to čini).

2.                      Prihvatite deo odgovornosti za nelagodu i lošiju ocenu. Imate solidno znanje engleskog a niste se potrudili da ga prenesete svom detetu pre nego što dođe u situaciju da bude ocenjivano?  Imali ste pristup crtanim filmovima na engleskom jeziku preko televizije ili interneta, a niste ih puštali svojoj deci? Niste želeli da Vaše dete gleda strane programe u ranom detinjstvu. OK. Ipak, niste upisali dete na kurs engleskog a novac Vam nije bio nikakav  problem? Roditelji dece koja imaju predznanje su za svoju decu činili nešto od ovoga. Jasno je da ste ljuti dok ovo čitate jer smatrate da bi nastavnik u školi trebalo da Vaše dete nauči a ne Vi. Pa, iz mnogo razloga, nije tako.

3.       Objasnite detetu da nije glupo (što oni svesno ili nesvesno zaključuju) i da će samo morati da uloži mnogo više svesnog truda od onih koji imaju predznanje. Sasvim je moguće uspešno savlađivati jezik u bilo kom životnom dobu uz svesni napor. Ukoliko je u višim razredima i ima odlično predzanje, uputite ga na savlađivanje veština čitanja i pisanja.

4.       Aktivno pomozite detetu da savlada ono što se od njega očekuje u školi. Idite na razgovor sa nastavnikom engleskog i utvrdite šta konkretno nastavnik traži od učenika i za koju ocenu. Odbacite predubeđenje da nastavnik ima „pik“ na Vaše dete i da je u tome problem. Ukoliko je u pitanju treći razred, preslušavanjem CD-a možete saznati šta se uči. Popišite reči i fraze i pratite napredak kod deteta pomalo ali svaki dan. Roditelji "trećaka", pogledajte LISTU ENGLESKIH REČI I FRAZA ZA REĆI RAZRED

Možda Vaše dete ne radi redovno domaći zadatak? Jedan broj učenika zbog toga ima ocenu nižu od pet. Pratite da li radi domaći zadatak dok ne stekne radnu naviku. Po pravilu, dečaci pokazuju više otpora prema školskim obavezama. Dakle, ukoliko dete nema radne navike, normalno je i nije bezobrazno! Pomozite mu da ih stekne!

Ukoliko razume, a ne govori engleski, pomozite detetu da aktivira pasivni rečnik. Nađite liste reči za prethodne razrede i utvrdite da li dete ima automatizovano znanje najčešćih reči (npr. da  li je u stanu bez oklevanja da prevede rečenice poput Hajde da uzmemo taksi. Kupio sam knjigu. Gde si bio?)

Na jutjubu i na mnogim drugim mestima na internetu imate lekcije gotovo iz svega šta Vas interesuje. Ukoliko ne znate traženo gradivo i niste u mogućnosti da angažujete nekog ko zna, proguglajte zajedno sa detetom.

Vaše dete odlično razume, govori, čita i piše engleski, a ipak ima ocenu nižu od pet u osnovnoj školi? Učenik tečno i tačno govori, a ne zna da objasni gramatička pravila? Moguće je da nastavnik stavlja akcenat na metajezik (znanje o jeziku), što nije u skladu sa Nastavnim planom i programom za osnovnu školu. Nažalost, osim prijave Pedagoškom zavodu, obično ništa ne možete učiniti osim da dete nauči i taj metajezik (što mu verovatno neće biti preteško s obzirom na to da sve ostalo zna).

„Poznavanje gramatičkih pravila nije cilj nastave engleskog jezika, stoga ne treba tražiti od učenika da ih reprodukuju ukoliko ih pravilno upotrebljavaju.“ Nastavni plan i program za osnovno obrazovanje i vaspitanje, str. 652: https://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/05/5.2/Nastavni%20plan%20i%20program%20za%20osnovnu%20skolu.pdf

Pročitajte i: DA LI ENGLESKI MOŽE DA SE NAUČI U ŠKOLI?

Želite kontakt sa mnom: (viber) - 066/206 050 (Banjaluka)

Pročitajte: O meni

Hranite i smirujete dete uz crtani? Prekinite odmah.

Nijedna KRAJNOST nije dobra, pa ni nekontrolisano vreme ispred ekrana. 

Alarmantni podaci

Francuski stručnjaci izašli su u javnost sa alarmantnim podacima o vezi između poremećaja sličnih autizmu kod dece i boravka pred ekranima raznih aparata.

Netačne dijagnoze

“Pametni” telefoni i tableti danas su sve češće predmet koji, poput flašice s mlekom, služi roditeljima da smire bebu. Postoje čak modeli tableta koji su, navodno, posebno pravljeni za decu mlađu od četiri godine. Uz to, roditelji su manje prisutni u razvoju malog deteta, budući da su i sami okrenuti ka svom ekranu.

Jedan od potpisnika, francuska lekarka dr An Liz Dikanda, u martu je uzbunila javnost postavivši na internetu video-snimak u kojem govori o vezi između ekrana i smetnji autističnog tipa. Ona navodi primer dečaka Sofijana koji je sa tri godine pošao u obdanište i odmah izazvao uzbunu među vaspitačicama. Urlao je, ponavljao besmisleno poslednju reč koju je čuo i razbijao igračke drugoj deci. Nije mogao da ostane miran ni sekund, ljudima oko sebe se nije obraćao, već ih je samo mirisao, a bio je zainteresovan samo za brojeve i slova. Ispostavilo se da je od prvog dana pred TV ekranom, da su mu roditelji kupili prvi tablet kad je imao samo 18 meseci, da živi u numeričkom svetu i da loše spava i budi roditelje vrišteći. Dr Dikanda mu je prepisala ukidanje ekrana i poboljšanje je bilo spektakularno! Sofijan je sada dečak koji se igra, dobro spava i razgovara.

Mobilni za smirenje

Dr Dikanda je upozorila da ova deca često dobijaju dijagnozu “autizam”, iako nisu zaista bolesna od te bolesti.
– Pokazalo se da je dovoljno ukinuti višečasovno buljenje u ekran, jer deca koja imaju velike teškoće često pred ekranom provode između šest i 12 sati dnevno – rekla je dr Dikanda.
Veliku uzbunu u francuskoj javnosti izazvao je i tekst u pariskom “Mondu”:

– Pažnja dece je potpuno usmerena na ekran, ili je ekran taj koji ga stalno prekida. U takvim uslovima roditelji i deca ne razmenjuju poglede dovoljno i ne mogu da izgrade svoj odnos – piše u tekstu francuskih stručnjaka.

Oni upozoravaju da kod deteta zbog toga mozak ne može normalno da se razvija jer je zaustavljeno istraživanje predmeta koji ga okružuju. Zbog ekrana koji mu “upija” pažnju, dete je prinuđeno da odustane od svog istraživanja i ispitivanja okoline, što je dovoljno da dođe do kašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja deteta.

Deca koja zbog obuzetosti ekranima ne progovore kako treba ni do četvrte godine obično ne reaguju kada ih neko zove po imenu. Ne mogu da gledaju u osobu koja im se obraća niti u predmet koji im se pokazuje, već mogu samo da gledaju u ekran tableta. Ne mogu da komuniciraju sa okolinom, ni sa drugom decom.

Prevencija u četiri koraka

Psiholog Sabin Diflo objavila program prevencije u “četiri koraka”: ne uključuje se ekran ujutru, ni za vreme obroka, ni u dečjoj sobi, ni pre spavanja. Diflo je sa još devet lekara i psihologa objavila tekst upozorenja u pariskom “Mondu”, posle čega su zdravstvene vlasti pristale da pokrenu kampanju na državnom nivou. Svim lekarima i pedijatrima biće poslata direktiva da prilikom pregleda dece postave pitanje o ekranima u kući. Stručnjaci računaju da će to pomoći roditeljima da budu svesniji opasnosti koje nosi izlaganje male dece ekranima.

Izvor: Vesti onlajn

Rano učenje - šta znači pripremati dete za školu (iz ugla neuropsihologa)

Iako se kod nas ne praktikuje i ne propagira učenje čitanja, pisanja i apstraktne matematike na uzrastu od 3 godine, mnogi portali nekritički preuzimaju strane tekstove o ranom učenju koji se kod nas interpretiraju kao preporuka "ne baviti se decom osim kao sa životinjama - smeštaj, hrana, šoping ture, igra i maženje kad to odgovara vlasniku". 

Evo šta o ovome kaže Ana Vladimirovna Semjonovič, neuropsiholog, doktor psiholoških nauka, profesor na Katedri za kliničku psihologiju…

Privikavanje deteta na elementarni dnevni raspored je deo pripreme za školu. to se počinje već od 2-3. godine. Dete uči da je doručak tad i tad, ručak tad i tad. Fudbal se igra u toj i toj odeći, u pozorište oblačimo to i to.

Iz nekog razloga svi smatraju da saznajni procesi počinju tek kada je dete selo za sto i počelo da piše slova. A razvoj saznajnih procesa odigrava se zapravo i dok mama i dete šetaju kroz šumu i ona pita: "Vidi visibaba. Kakva je ona? Kakve su njene latice?" I zajedno sa detetom "savladava gradivo". A onda kaže: "A evo ljubičice?" Potom pita: "Šta ti misliš, po čemu su njih dve slične a po čemu se razlikuju? I ovo je cvet i ovo je cvet." Eto, to je razvoj saznajnih procesa. Kao  neuropsiholog, uveravam vas da je to najbolja moguća "priprema za školu" u uzrastu 3–4 godine.

Isto to može da se radi dok dete sedi za stolom a mama ga pita: "Šta misliš, da li mi sada ručamo ili doručkujemo? A šta to imamo na stolu što nije bilo kada smo doručkovali?" Još je bolje ako mu dok postavljaju sto postavlja pitanja. Može da na primer zapita: "A šta ćemo staviti pošto ćemo da ručamo? Hoćemo li staviti čaše ili šolje?" I to je takođe razvijanje saznajnih procesa.

A kada baka čita unučetu priču naglas – nije li i to razvoj njegovih saznajnih procesa… A šta vidimo u praksi?

Postoji zakon: svaki razvoj kreće od očiglednog ka apstraktnom. Ako učimo dete od tri godine da piše slova i brojeve, mi taj zakon okrećemo naopačke. A zakoni psihologije i evolucije moraju se izvršavati postojano, oni su jednako univerzalni kao Njutnovi zakoni. Narušavanje je moguće jedino na svoj rizik.

Ne govorim ovde o deci koja sa četiri godine sama vrlo lepo uče da čitaju. Ali praviti od toga univerzalni program razvoja, po mom mišljenju nije korektno.

Danas ima mnogo školica za razvoj umetničkih sposobnosti i roditelji praktikuju da u njih upisuju decu pre škole. Kako vi to komentarišete?

Neka to bude razvoj umetničkih sposobnosti tipa dramskih radionica, crtanje… Ali neka slova i brojeve ostave na miru.

Stanovište neuropsihologa smo saznali. A imate li vi lično, proživljeno iskustvo u pogledu ranog razvoja?

Ja sam sa tri godine naučila bez problema da čitam, istovremeno sam učila i engleski i muziku. Ali ja sam imala bake i tetke koje su mi kad sam imala tri godine formulisale tezu koju sam naučila kao azbuku: "Tvoja sloboda se završava tamo gde počinje sloboda drugog čoveka."

Pre dvadeset godina, kada je još postojala institucija bake, institucija normalnog lepog vaspitanja, mnogo ćoškova je na vreme ispeglano. Sada toga nema i nema ničega umesto toga. I zato, u celini sa orijentacijom na rani intelektualni razvoj, već danas se može izazvati emocionalno osiromašenje dečje populacije. Upravo to me plaši najviše od svega.

Kako je propao …autoritet nastavnika

Mnogi nastavnici sa nostalgijom pričaju o vremenima kada su nastavnike po automatizmu poštovali i učenici i njihovi roditelji. Ne treba puno pameti da se zaključi da se institucije urušavaju iznutra gubljenjem poverenja građana. Spoljašnje okolnosti samo mogu da ubrzaju process propadanja.

Nastavnici se često žale na nepoštovanje koje svojim ponašanjem i rečima pokazuju i učenici i roditelji, od otvoreno drskog do potpune neuključenosti. Neki učenici ne razumeju zbog čega ne mogu da ometaju druge kad već sami ne žele da se uključe u rad, igraju se telefonima na času dok ih tablica množenja ili pravopis “smaraju”. Tako, imate i roditelje koji zanemaruju svoje dete - nikad ne dolaze na razgovor/informacije o detetu, koji svoje dete kažnjavaju batinama zbog loših ocena umesto da pomognu u učenju, roditelje koji uče decu da su bolja od drugih i da samim tim zaslužuju drugačiji tretman od opravdano propisanog kućnog reda škole (“Trči, sine, trči po hodnicima, nisu svi supermeni kao ti”), roditelje koji dolaze nekoliko dana pre završetka polugodišta/godine da traže višu ocenu za svoje dete, roditelje koji svaki dan bez stvarne potrebe dolaze na razgovor ne dozvoljavajući drugim roditeljima da stignu na red i zloupotrebljavajući nastavnikovo vreme i sl.

Iako svi pamtimo nekoliko izuzetnih nastavnika koji su doprineli da ostvarimo svoj najpre ljudski, a potom intelektualni i svaki drugi potencijal, ne bi trebalo da zaboravimo i one druge – nedostojne prosvetiteljskog posla.  

Neki od razloga zbog kojih nastavnici više nemaju autoritet po automatizmu:

-          Roditelji su imali loše iskustvo sa nastavnicima koji nisu bili dorasli očekivanom autoritetu. Sada ne žele da njihova deca budu žrtve sličnih iluzija.  

-          Jasno je da diplome ne znače automatski ni veliko znanje ni dobar pedagoški pristup.

-          Mnogi političari i javne ličnosti koje su doprineli ekonomskom i moralnom sunovratu zajednice/države/planete su profesori.

-          Neki nastavnici imaju samo teoretska znanja koja visoko vrednuju a ne mogu da ih primene čak ni u svom životu (npr. profesor Preduzetništva koji nikad nije imao sopstveni biznis).

-          Neki nastavnici ne žive u skladu sa svojim deklarisanim načelima koje žele nametnuti učenicima.

-          Kod nekih nastavnika se ne vidi iskrena želja da doprinesu stvarnom boljitku svojih učenika.

-          Mnogi „načitani“ nastavnici svojim izgledom i stavovima ne odaju utisak da ih je to znanje usrećilo ili dalo životu smisao.

-          U našem društvu nije lako vidljiva i jasna veza između kvalitetnog obrazovanja i kvalitetnog života i nastavnik bi trebalo da je predoči učenicima (ako je i sam vidi).

U sećanju mi je ostala priča jednog nastavnika matematike, oca dvoje maloletne dece i muža nezaposlene žene. Kako je u školu dolazio skromno obučen i nosio dotrajalu torbu, često ironičan, veoma ozbiljan i preterano ponizan pred "silom", jednom prilikom je dobio ovakav brzoplet odgovor od učenika koji je loše uradio pismenu vežbu:

-                 -            Opet jedan! I dalje ništa ne učiš?

-          A što da učim? Da budem bednik kao i Vi?

Tek kada budemo nastojali da sagledamo kompleksnost problema nepoverenja između nastavnika sa jedne i učenika i roditelja sa druge strane, možemo početi da pričamo o nekoj stvarnoj reformi obrazovanja. A nismo se ni dotakli priče o ostalim učesnicima u formalnom obrazovanju - direktorima, stručnim službama, Ministarsvu...

PRAVA REFORMA OBRAZOVANJA NIJE SAMO REFORMA FORMALNOG OBRAZOVANJA VEĆ PRIMENA PRINCIPA CELOŽIVOTNOG UČENJA

Iako deklarativno prihvaćeno i naglašeno  i u strategijama obrazovanja i Republike Srpske i Srbije, celoživotno učenje je koncept koji nije jasan ni mnogim prosvetnim radnicima.

Kada sam u jednom upitniku u vezi sa delotvornošću nastave engleskog jezika upotrebila termine neformalno i informalno obrazovanje, skoro svi anketirani nastavnici su me pitali šta znače ti termini. I danas, kada preko fejsbuka polemišemo o nastavi, situacija izgleda nije bitno drugačija.

Stoga, kada govorimo o reformi obrazovanja, većina nastavnika i roditelja isključivo se fokusira na formalno obrazovanje (osnovna i srednja škola, fakultet). I tu odmah nastanu nesporazumi, neretko praćeni vrlo uvredljivim rečima.

Dakle, celoživotno učenje se odvija u okvirima formalnog (osnovna i srednja škola, fakultet), neformalnog (kursevi) i informalnog obrazovanja (samostalno učenje).

Formalno obrazovanje, zbog svoje kompleksnosti,  prirodno ide sporije u korak s vremenom i u manjoj meri uzima u obzir individualne potrebe učesnika, kontekst u kom žive, ograničenja koja su im nametnuta, početna znanja, motivaciju, itd. Ovo, naravno, ne znači da bi formalno obrazovanje trebalo da stagnira!  Međutim, zbog pomenutih karakteristika formalnog obrazovanja, neophodna je dopuna u vidu neformalnog i informalnog obrazovanja. Nerazumevanje ovoga utiče i na nerealno visoka očekivanja javnosti od nastave u formalnom obrazovanju.

Konkretno, roditelji bi morali znati da učenici neće dobiti zaokružena znanja u školi i da, ukoliko žele STVARNO obrazovanje, učenici se moraju angažovati i van škole. Kod nas, u 21. veku, u digitalnoj eri, nema opravdanja za neobrazovanje i svaljivanje sve krivice na nastavnike i formalno obrazovanje. Ako roditelj želi da njegovo dete ima funkcionalno znaje jezika, ne sme misliti da će ga dete dobiti u okviru nastave u školi. Ne mora dete da ide na kurseve – može da jezik usvaja preko crtanih i drugih filmova, edukativnih emisija, itd. Isti slučaj je sa svim drugim predmetima ( imate, npr. sjajnih dokumentaraca i filmova preko kojih možete učiti istoriju i geografiju, odličnih besplatnih turorijala na jutjubu za fiziku, hemiju, matematiku...).

Lično, budućnost formalnog obrazovanja vidim u mentorskom radu nastavnika i nastavnom planu i programu koji će biti vodič u snalaženju u obilju informacija. Dakle, učenicima je potrebno da stručnjaci selektuju najznačajnije informacije. Nastavnik kao izvor znanja je zamenljiv u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja. Međutim, kao mentor u osvajanju lavirinta znanja i životnih veština koji pruža emotivnu podršku, verovatno će biti sve traženiji.  

Milena Mićić

O AUTORU

Ukoliko je Vaše dete odličan đak/student, obratite pažnju na...

Odličan uspeh u školi je indikator više pozitivnih aspekata dečjeg razvoja, o kojima možete pročitati na: ZAŠTO BI VAŠE DETE TREBALO DA BUDE ODLIČAN UČENIK

Međutim, odličan uspeh u školi, ne znači uvek da dete ima potrebna akademska i životna znanja i veštine. Stoga, obratite pažnju na sledeće:

- nemojte na osnovu odličnog uspeha u školi donositi zaključke da li je detetu potrebna pomoć pri pripremi za prijemni ispit u srednje škole ili fakultete. Škole/prosvetni radnici nemaju iste standarde za odlične ocene. Drugo, na prijemnim ispitima se možda traže vrlo specifična znanja i veštine na kojima nije bio fokus u prethodnom obrazovanju (npr. dete koje odlično govori engleski jezik često ne ostvaruje najbolje rezultate na takmičenjima/prijemnim ispitima za filološke gimnazije/fakultete jer je tu fokus češće na znanju o jeziku nego na jezičkim veštinama).

- odlični učenici često nemaju široko obrazovanje jer previše vremena ulažu u savlađivanje školskog programa (npr. mnoga značajna književna dela nisu deo obavezne lektire). Dakle, ukoliko želite da Vaše dete stekne stvarno široko obrazovanje, ono bi trebalo da bude izloženo raznovrsnim sadržajima u neformalnom i informalnom kontekstu.

- neke ključne životne veštine (asertivnost, upravljanje vremenom, emocionalna i finansijska pismenost, itd) još uvek se ne izučavaju/praktikuju dovoljno u školi.

- odlične ocene ne prave razliku između prosečnog i nadarenog deteta jer je školski plan i program pisan za decu za prosečnim sposobnostima.

- nisu svi predmeti u školi  podjednako važni za sve. Sigurno ne biste voleli da dete ne poznaje dobro pravopis svoga jezika, da se ne izražava jezički pravilno i smisleno ili da ne zna osnovne matematičke operacije, ili da nema funkcionalno znanje engleskog jezika/informatike?  Naravno da je i ostalo važno, ali ne za svakog. Bez pomenutih znanja teško je zamisliti uspeh u bilo kojoj sferi života u 21. veku.

NEKOLIKO SAVETA:

- uključite se u obrazovanje svoje dece. Sveobuhvatno obrazovanje se ne može steći samo u školi.
- iskoristite sve prednosti digitalnog doba, npr. pustite decu da usvajaju druge jezike još u predškolskom dobu preko medija - daleko je ugodnije i efektnije za decu od škole! Međutim, to ne znači da bi decu trebalo ostavljati satima pred ekranima! Našoj deci ne nanose štetu ekrani, već PRETERIVANJE! Pročitajte i: ZAŠTO RANA DVOJEZIČNOST?
- ne dozvolite da učenje za školu pretvori dete u "smotanog" odlikaša. U zdravom telu, zdrav duh. Fizička aktivnost je veoma važna i za zdravlje i za samopouzdanje deteta. Ne dozvolite da Vaš odlikaš ne zna da zakuca ekser. Ne dozvolite da Vaša odlikaš ne bude i fizički najbolja verzija sebe. Lepota je refleksija unutrašnjeg sklada. Odličan uspeh ne sme da bude prepreka za savlađivanje veština koje se podrazumevaju i za one koji nisu imali većeg uspeha ni u osnovnoj školi.
- PUTOVANJA I ŽIVOT U INOSTRANSTVU: odličan način da dete osamostalite, da stekne životne veštine, da razvije znanja i poštovanje prema drugim kulturama i da zavoli SVOJU.
- umesto da jetko osuđujete negativne pojave u društvu, pokušajte da kod deteta razvijete razumevanja uzroka i svrhe takvih pojava. To je mnogo učinkovitija odbrana od njih od zabrana, besa ili snebivanja.

Da, Vaše dete može da bude odličan đak/student, koji je u isto vreme i dobra, vaspitana, obrazovana, spretna, lepa i srećna osoba! Pravo obrazovanje je upravo to - odgovor na stvarne fizičke, emocionalne, intelektualne i duhovne potrebe.